Spalionice guma u Kostolcu neće biti?

Spalionica, odnosno postrojenje za pirolitički tretman otpadne gume, izazvala je i more spekulacija, raznih oprečnih informacija, potpisivanje peticija, i priliku za dobijanje političkih poena, a sve na teret građana i njihovog uznemiravanja.

Od čelnika Gradske opštine Kostolac na poslednjoj Skupštini moglo se čuti da su protiv izgradnje spalionice. Da li je uopšte bilo razloga za zabrinutost, na građanima je da procene, dok je na ovom tekstu da, na osnovu istraživanja koje smo obavili, iznese činjenice.

Navodno, spalionica trebala je da nastane na nekadašnjoj proizvodnoj hali, nedaleko od restorana „Dragulj“ u Kostolcu, na obali Dunava. Projekat je pokrenut još 2017. godine, i firma „Power of nature“ tada je krenula u pribavljanje dokumentacije za puštanje spalionice u rad.

Potpisan je ugovor o zakupu objekta na 16 godina, koji, ispostaviće se kasnije, nije realizovan do kraja. Pored toga pokrenuti su postupci pred Odsekom za zaštitu životne sredine u Požarevcu, kao i pred Odeljenjem za urbanizam, za izdavanje građevinske dozvole.

Kako saznajemo iz naših izvora u Gradskoj upravi, čitav postupak je odbačen iz razloga što nije podneta odgovarajuća dokumentacija. Uvidom u istu, kao i oglase u listu Reč naroda, ustanovili smo da je Odeljenje za zaštitu životne sredine odbilo da izda saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat spalionice još u septembru 2019. godine.

Kako firma „Power of nature“ nije bila spremna da odustane, podnela je novi zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije, ali je potom i Odeljenje za urbanizam, u avgustu ove godine odbacilo zahtev investitora za izdavanje dozvole za uređenje objekta u kome je trebala da se nalazi spalionica.

Da priča bude kompletna, vlasnik objekta u kome je trebala da radi spalionica je još u junu ove godine zaključio novi ugovor i ovoga puta objekat izdao kineskoj firmi „China machinery ingineering corporation Beograd“, koja izvodi radove na izgradnji termoelektrane u Kostolcu. Ugovor je zaključen na dve godine, a sa tim i stavljena tačka na priču o spalionici, jer se bez poslovnog prostora ne može dobiti ni jedna dozvola.

Kada se podvuče crta, jasno se vidi da spalionica nije ni mogla da počne da radi, počev od toga da nije mogla da pribavi ni jednu dozvolu, i na kraju je ostala i bez poslovnog prostora. Iz tog razloga nije jasno zašto je pokrenuto pisanje peticija u septembru ove godine, kada je bilo očigledno da su postupci okončani, a hala izdata drugoj firmi, niti zašto je uzbunjivana javnost (što je kažnjivo po zakonu), kao i ko je mogao imati koristi od svega toga? Pitanje je i da li je neki politički poen vredan svih dešavanja u vezi izgradnje spalionice?

Neizbežan je zaključak da je i iz Gradske uprave trebalo da se izađe pred građane sa konkretnom informacijom o spalionici a ne samo da se obavi formalno pravni deo posla i tu stavi tačka. Međutim, mnogo je ozbiljnije pitanje da li je postojala namera da se građani lažno uzbunjuju od strane raznih zabrinutih građana i kvazipolitičkih i političkih organizacija, bez minimalne provere informacija?

Simptomatično je da i pored transparentnosti celog slučaja i redovnog oglašavanja počev od 2018. godine izostaje reakcija pomenutih udruženja, te se ista javlja tek nakon toga kada je gotovo izvesno da neće doći do realizacije projekta spalionice.