Decembarska plata fikcija, prosečna je 510 evra

Na prvi pogled deluje da to ne mora da bude težak zadatak. U decembru prošle godine prosečna neto plata u Bugarskoj bila je svega 20 evra veća nego u Srbiji.

U proseku u decembru je građanima Bugarske isplaćeno 582 evra, a zaposlenim građanima Srbije 562 evra.

Prema decembarskoj plati mi smo ispred BiH, Severne Makedonije, Albanije, pa i Crne Gore za kojom poslednjih godina kaskamo.

Međutim, podaci o decembarskoj plati izgleda ne pokazuju baš pravo stanje stvari.

Od januara prošle godine kada je prosečna neto plata iznosila 59.941 dinara ona se skoro pa nije ni pomerala do novembra prošle godine kada je isplaćeno u proseku 60.926 dinara.

Za 11 meseci prosečna plata je povećana za manje od hiljadu dinara, a onda je u decembru prosečna neto zarada odjednom skočila na 66.092 dinara (562 evra) ili za više od 5.000 dinara.

Ovako napumpana prosečna plata šalje informaciju da stojimo mnogo bolje nego što je zasita slučaj.

Ako bismo koristili prosečnu platu u celoj 2020. godini umesto samo u jednom mesecu, onda stvari stoje malo drugačije. Prosečna neto plata u celoj prošloj godini iznosila je 60.073 dinara ili oko 510 evra.

Na primer, prosečna mesečna neto plata u 2020. u Bugarskoj bila je oko 555 evra, pa i u Crnoj Gori je iznosila 525 evra.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, isplaćena zarada u jednom mesecu i to u kom je zabeležen skok od sedam-osam odsto u odnosu na prethodni mesec nije precizan pokazatelj stanja u zemlji.

„Ako pogledate prosečnu zaradu u celoj godini, mi imamo manju platu ne samo od Bugarske već i od Crne Gore. Toliki skok u decembru je verovatno posledica isplata bonusa i akontacija za januar. Verovatno je da je dobrim delom to jednokratan i privremen rast i da će se od januara videti smanjenje plata. Može se očekivati da će ove godine prosečan rast plata biti za oko pet odsto u odnosu na prosečnu platu u celoj 2020. ne samo u decembru“, smatra Arsić, dodajući da je interesantno da je baš privatni sektor imao visok rast plata u decembru.

Kada se radi o poređenju sa regionom Centralne i Istočne Evrope, pa i Bugarskom, Arsić objašnjava da u celom regionu postoji trend povećanja plata. Na to deluje nekoliko faktora, koji se pojavljuju i kod nas.

„Mi, kao i region, imao je solidan rast u 2018. i 2019. godini. Uz to imamo veći prirodni odliv radne snage u penziju nego što je priliv. Na kraju tu je veliki odliv radno sposobnih u inostranstvo. Sve to je dovelo do rasta plata i smanjenja nezaposlenosti, pa i manjka radnika u nekim granama. I Bugarska je prethodnih godina povećavala plate, a tu su recimo najdalje otišli Rumuni, koji su imali velika povećanja plata zbog ogromne emigracije stanovništva“, ocenjuje Arsić dodajući da i nije neki uspeh dostići Bugarsku kad se ima u vidu da smo do pre pet-šest godina imali veće zarade i od njih i od Rumunije.

Bugarska je kao i Srbija imala sličan rast zarada u 2020. godini. Dok je tamo prosečna plata porasla za 10 odsto u Srbiji je rast iznosio 10,6 odsto.

I ekonomista Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“, ističe da je decembarska plata fikcija i posledica pozitivnog sezonskog uticaja.

„U decmebru su isplaćeni bonusi tradicionalno u sektorima kao što je IT i naftna industrija, ali verovatno i u drugim koji su dobro poslovali prošle godine. U januaru se može očekivati izduvavanje balona, a pravi nivo plata videćemo u martu. Svakako će ove godine porasti plate, pre svega zbog povećanja minimalne zarade, zatim zbog rasta plata u javnom sektoru. Najveći rast plata ostvaren je upravo u IT sektoru, čak 24 odsto, a zdravstveni radnici su imali povećanje plata od oko 17 odsto. Ali ne verujem da ćemo prestići Bugarsku po plati, kao što ne verujem ni da ćemo imati onih šest odsto privrednog rasta. Mi i Bugari smo mrtva trka s obzirom da imamo slične ekonomske politike gde se isplaćuju subvencije strancima, slično poslovno okruženje i korupciju, mada sada kada vidimo kakav organizovani kriminal imamo uz podršku, kako se otkriva, države, rekao bih da smo korak iza njih. To su razlozi zašto se ne oslobađa potencijal za privredni rast i za investicije kako domaće tako i naših ljudi iz dijaspore“, ističe Đogović.