Devedeset odsto porodica nema Vučićev „pristojan život“

Recimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekih mesec ustvrdio da se sa dve prosečne plate „može pristojno živeti u Srbiji“. S obzirom da je prosečna plata prošle godine iznosila 60.300 dinara, to znači da jedno domaćinstvo može pristojno živeti sa oko 120.000 dinara ili malo preko hiljadu evra. Sa ovim bi se verovatno složio veći deo građana Srbije. Nažalost, najveći deo, ili skoro 90 odsto njih može da sanja o tolikim porodičnim prihodima.

Naime, prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života (SILC), a poslednja je urađena 2019. godine, domaćinstva sa prihodima od 120.000 dinara nalaze se među najbogatijim u Srbiji, pri vrhu devetog decila (ako podelimo stanovništvo po prihodima u grupe od po 10 odsto-decile). Drugim rečima, tek nešto preko 10 odsto građana Srbije ima porodične prihode od 120.000 hiljada dinara i prema oceni predsednika može živeti pristojno.

Sličan zaključak se može izvući i iz podataka iz Ankete o potrošnji domaćinstava, koja je takođe poslednja urađena 2019. godine. Lična potrošnja domaćinstava u devetom decilu iznosila je 101.666 dinara. Stručnjaci objašnjavaju da potrošnja može tek približno da predstavlja prihode domaćinstava. Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, potrošnja kod nižih decila ima tendenciju da bude veća od prihoda, dok s druge strane potrošnja kod viših decila je manja od prihoda.

„Postoji korelacija, ali i specifičnosti potrošnje u odnosu na dohotke. Recimo naturalna potrošnja, odnosno potrošnja onoga što domaćinstvo proizvede samo za sebe se računa po tržišnim cenama pa naduvava potrošnju siromašnijih, posebno seoskih domaćinstava“, ocenjuje Arandarenko.

Više od 40 odsto domaćinstava je imalo mesečne prihode manje od jedne prosečne plate iz 2020. godine. Gornji prihod četvrtog decila je bio 56.741 dinara.

Treba reći i da se u poslednjih pet godina situacija popravlja, pa je prvi, najsiromašniji decil zabeležio rast prihoda po članu domaćinstva sa 6.762 dinara u 2015. na 12.000 dinara u 2019. Deveti decil je takođe zabeležio rast prihoda, sa 51.000 dinara u 2015. na 63.000 dinara u 2019. godini. Najsiromašnijih 10 odsto je imalo prihod ispod 12.000 dinara po članu domaćinstva ili ispod 26.520 dinara za prosečnu porodicu.

Stopa rizika od siromaštva prema podacima iz 2019. godine u Srbiji iznosila je 23,2 odsto, a stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti 31,7 odsto građana. Granica relativnog siromaštva iznosi 60 odsto medijalnog dohotka. Granica relativnog siromaštva u 2019. godini bila je 19.381 dinar za jednočlano domaćinstvo, a 40.700 dinara za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina. Ovo je najmanja granica siromaštva u Evropi (izuzev S. Makedoniju), a kada bi bilo povećana sa 60 na 70 odsto medijanskog dohotka, u riziku od siromaštva našlo bi se čak 30 odsto građana.

Prema anketi polovina građana ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće, a svaki deseti ne može da obezbedi adekvatno zagrevanje stana.

Prema rečima Gordane Matković, saradnice Centra za socijalnu politiku relativno siromaštvo nije dobra mera s obzirom da se sa rastom standarda povećava i prag siromaštva tako da se ono faktički nikada ne može iskoreniti.

„Apsolutno siromaštvo se prati na osnovu potrošnje, i prag je minimalna potrošnja koja zadovoljava osnovne egzistencijalne potrebe pojedinca. U Srbiji je oko sedam odsto ljudi ispod praga apsolutnog siromaštva. Nakon 2000. došlo je do napretka u smanjenju apsolutnog siromaštva, ali to se sada jako sporo menja“, ocenjuje Matković.

O tome kakva primanja ima najveći deo građana Srbije govore i podaci o zaradama. Iako je prosečna plata u decembru bila 562 evra, mada je to napumpano bonusima i 13. platama, dok je prosečna plata u 2020. bila 510 evra, medijalna plata je iznosila 48.676 dinara. To znači da je polovina zaposlenih u Srbiji primilo manju, a polovina veću platu od ove. Međutim, još je informativnija tzv. modalna plata, odnosno plata koju prima najveći broj radnika. Za prošlu godinu nemamo taj podatak, ali RZS je uradila analizu zarada u 2018. godini i tada je 29,2 odsto zaposlenih primilo platu u rasponu od 21.860 do 31.878 dinara.

Pored toga, postoje i tendencije koje ukazuju da se ponovo povećava nejednakost u Srbiji. Prema rečima Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, neki stručni radovi koji se baziraju na Anketi o potrošnji domaćinstava ukazuju na rast nejednakosti i u prihodima i u potrošnji. Recimo, u istraživanju Edvarda Jakopina, člana Saveza ekonomista Srbije, ističe se da je u 2018. godini nejednakost prihoda merena džini koeficijentom povećana sa 27,8 na 31,3, a u potrošnji sa 25,5 na 29,3 u 2018. u odnosu na 2017. godinu. Prema SILC anketi nejednakost je još veća i iznosi 35,6 mada se smanjuje sa rekordnih 40 u 2015. godini kada je naše društvo imalo najveću nejednakost u Evropi.