Država već 22 meseca krije najveće dužnike

Odgovor na to kada će biti objavljena nova lista onih koji najviše duguju državi za porez juče nismo dobili ni od Poreske uprave, ali ni od Ministarstva finansija.

Poslednja informacija na ovu temu mogla se čuti u Skupštini Srbije početkom oktobra, kada je odgovarajući na pitanja poslanika ministar finansija Siniša Mali podsetio da zakon propisuje da se takva informacija objavljuje jednom godišnje, naglasivši da će spisak biti objavljen u narednih nekoliko nedelja, a sigurno do kraja godine.

Sve i da tako bude, činjenica da je država u poslednje tri godine samo jednom objavila spisak dužnika zabrinjava, naročito ako se zna da je pre toga, (a PU objavljuje ove liste od 2011), to činila najpre kvartalno, a potom i dva puta godišnje. Iako je zakonom to preinačeno u jednom godišnje, Poreska uprava poslednjih godina nije htela da ispoštuje ni to.

Spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. decembra 2017. i pre godinu i po dana je objavljen pod pritiskom poverenika za informacije od javnog značaja koji je reagovao na pisanje i insistiranje Danasa.

Novinaru našeg lista je početkom februara 2018. na zahtev Poreskoj upravi da nam dostavi spisak najvećih dužnika u skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odgovoreno da „zbog obrade velikog broja podataka, odnosno prikupljanja podataka iz nadležnih organizacionih jedinica Poreske uprave, određujemo naknadni rok od 40 dana…“

Naknadno tog meseca PU je objavila spisak dužnika, ali od tada do danas novi presek nije napravljen, odnosno bar javnost sa njim nije upoznata.

Kada postoji problem sa tim da nešto nije dostupno, kako kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, onda uvek bude sumnjivo šta se krije iza toga.

– Mi ovde možemo govoriti o sistemu vladanja gde se manipuliše informacijama, gde se izvrću činjenice i to postaje praksa u svim oblastima društva, života. Ovde se manipuliše istinom, istina se prikriva i imamo jedan orvelovski sistem vladanja u kom caruju konfuzija, manipulacija, protivurečnosti – ističe Đogović za Danas.

On napominje da je neophodno napraviti strateški zaokret vrednosnog sistema, jer kada laž i krađa nemaju kaznu onda postaju svetionici prema kojima treba da se ravnamo u društvu.

Direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je celokupnom poreskom sistemu u Srbiji potrebna mnogo veća transparentnost.

– Poreska kontrola u Srbiji je selektivna i to su upozorenja koja nam stižu sa terena. Neke firme koje imaju zaštitu na nekom višem nivou se ne kontrolišu, drugima stalno dolazi kontrola. Na to se žale privrednici, da su neki povlašćeni, nekima se gleda kroz prste, drugima ne, čak i kada postoji opravdan razlog – napominje Rajić.

Na poslednjem dostupnom spisku Poreske uprave iz februara 2018. nalaze se imena 389 aktivnih pravnih lica među kojima je najveći dužnik Borba sa nešto više od dve milijarde dinara duga. Među privrednim licima u stečaju dug je pozamašniji, te je tako Beobanka u tom trenutku državi dugovala za porez 34 milijarde dinara, Invest banka 24, Astra banka 21, a Beogradska banka 17 milijardi dinara.

Među dužnicima mereno milijardama dinara su i Sartid, Zastava, IMT, Želvoz, Magnohrom, Trudbenik. Osim ovog, Poreska uprava je tada objavila i spisak od 1.647 preduzetnika koji državi duguju između 133,3 miliona dinara, koliko je dug prvog na listi i pet miliona dinara koliko je državi dužan poslednji sa tog spiska.

Zakonske obaveze

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava ima obavezu da jednom godišnje objavljuje na svojoj internet strani naziv, PIB i iznos poreskog duga poreskih dužnika, i to pravna lica sa dugom od 20 i više miliona dinara, kao i preduzetnika sa dugom za porez većim od pet miliona dinara.