Državni budžet u marketinškom suficitu

Predsednik Aleksandar Vučić je juče obelodanio da je u budžetu Srbije 440 miliona evra više nego što je planirano zbog čega je čestitao predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministru finansija Siniši Malom. Sudeći po stavovima naših sagovornika male su šanse da višak sredstava u budžetu aktuelna vlast iskoristi za kapitalne investicije, poboljšanje infrastrukture ili kroz smanjenja parafiskalnih nameta privredi što bi moglo da uslovi bolje poslovne rezultate a samim tim veće plate i otvaranje novih radnih mesta) već će najverovatnije biti usmeren u najvećoj meri u povećanje zarada onima koji je dobijaju iz budžeta.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je osnovni razlog zbog čega je budžet u plusu način na koji je planiran.

– Drugim rečima budžet je bio isplaniran tako da zabeleži suficit pa su shodno tome precizno i pažljivo proračunati rashodi. S obzirom da je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će budžet biti u plusu teško da su nadležni u Vladi mogli da naprave bilo kakav drugačiji plan čiji bi rezultati bili suprotni od onog što je rekao predsednik Vučić – ističe naš sagovornik. On dodaje da situacija u kojoj je zabeležen toliki plus u budžetu i nije dobra vest kako na prvi pogled izgleda.

– Bilo bi znatno bolje da su budžetski prihod znatno manji a da su sredstva koja su pretekla utrošena na investicije od kojih bi privreda Srbije imala koristi ili u vraćanje zaduženja do kojih je u međuvremenu došlo. Bilo bi izuzetno dobro da se plus u budžetu iskoristi za smanjenje dažbina srpskoj privredi što bi automatski omogućilo njeno bolje poslovanje. Međutim preduslov da se to ostvari je da se istovremeno smanji procenat povećanja zarada u sektoru koji se finansira iz budžeta. Do toga gotovo sigurno neće doći tako da je nerealno očekivati smanjenje nameta poslodavcima ili investicije u privredu – smatra Kovačević.

Njegovo mišljenje deli i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji dodaje da aktuelni rezultat ostvaren kada je reč o budžetu Srbije i ne predstavlja izrazito veliki plus.

– Teško je iz ove pozicije prognozirati šta će Vlada Srbije odlučiti da radi sa viškom novca koji ima. Situacija je takva da viškovi mogu da budu usmereni na povećanje plata, investirani u određene infrastrukturne projekte kao i da postoji osnova za smanjenje parafiskalnih nameta države prema privrednicima. Postavlja se samo pitanje šta će biti prioritet za Vladu. S obzirom da se približavaju izbori najrealniji zaključak je da će gro novca iz plusa ostvarenog u budžetu biti usmeren na podizanje plata državnim činovnicima. Fokus će biti na tome a ne na investicijama i smanjenju parafiskalnih nameta. Inače, investicije u privredu i smanjenje poreza bi se definitivno pozitivno odrazilo na rast životnog standarda građana i njihove kupovne moći do čega bi došlo zbog boljih poslovnih rezultata privrede. Rasterećenja privrede raznih nameta se može odraziti i na veća primanja zaposlenih i potrebom za angažovanjem nove radne snage. Drugim rečima, plus u budžetu je samo prazno slovo na papiru ako od njega ne postoje realni benefiti za građane – navodi naš sagovornik.

Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da je plus ostvaren u budžetu Srbije pozitivna stvar, da se poslodavci ne protive povećanju plata ali da i oni treba da osete neku korist od ostvarenog rezultata.

– Upravo su privrednici svojim angažmanom i zaslužni za ostvareni suficit u budžetu Srbije. Shodno tome, iako razumemo potrebu za povećanjem plata u javnom sektoru, koje će neumitno dovesti i do povećanja zarada u privatnim firmama, nemamo ništa protiv odvajanja viška sredstava za potencijalne strateške investicije, ipak smatramo da i privreda treba da bude rasterećena brojnih parafiskalnih nameta. Na taj način će domaći preduzetnici uspeti da odvoje sredstva za investicije a za Srbiju je od velikog značaja da pored stranih ulaganja svoje investicione projekte razvija i domaća privreda. Dakle suficit u budžetu treba iskoristiti u korist i zadovoljstvo kako zaposlenih tako i poslodavaca – zaključuje Atanacković.