EPS jedan od najvećih zagađivača u Evropi

Stručna javnost ističe da su za dostizanje tih standarda potrebna dodatna ulaganja ali i intenzivniji razvoj obnovljivih izvora energije.

Prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, EPS mora da investira najmanje 800 miliona evra u zaštitu životne sredine jer je „najveći zagađivač u Srbiji i među najvećim u Evropi“.

Ta investicija bi morala da se završi do kraja 2025. godine, kako bi se ispunili nacionalni i evropski propisi u oblasti zaštite životne sredine. Neophodna je izgradnja postrojenja za odsumporavanje, sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda.

Podaci iz 2016. godine pokazuju da je u Evropi sumpor-dioksid najviše emitovala termoelektrana Kostolac B (Srbija), na drugom mestu je Ugljenik (BiH), na trećem termoelektrana Nikola Tesla A u Obrenovcu (Srbija), zatim Kakanj (BiH), pa Kostolac A (Srbija), a na šestom mestu je termoelektrana Nikola Tesla B u Obrenovcu (Srbija).

Takođe prema podacima iz te godine kada je reč o emisiji praškastih materijala najviše zagađuje elektrana Kosovo B (Srbija), na trećem mestu je Kolubara A, zatim termoelektrana „Nikola Tesla“ A.

Međutim, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, ističe da je reč o zastarelim podacima od pre nekoliko godina i da se u međuvremenu situacija promenila nabolje.

On je istakao da je urađen veliki posao vezan za odsumporavanje dimnih gasova u Kostolcu kao i da je započet projekat u termoelektranama u Obrenovcu. Prema njegovim rečima, EPS je kompanija koja je ubedljivo najviše uložila u oblast zaštite životne sredine i to više od 400 miliona evra.

– U narednih pet do sedam godina uložiće se još milijardu evra, čime će postrojenja EPS-a biti dovedena u nivo parametara koji su dozvoljeni u zemljama Evropske unije. Ugradili smo elektrofiltere u sve blokove koji će nastaviti sa radom i posle 2023. godine, denitrifikacija ide u skladu sa planom i napreduju projekti za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U prilog tome govori prikaz monitoringa kvaliteta vazduha koji pokazuje da se Kostolac nalazi u kategoriji kvalitet vazduha – odličan – istakao je Antić. Kao jedan od dokaza da je dosta urađeno na povećanju zaštite životne sredine u EPS-u ističu da su primera radi emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini.

Stručna javnost ne spori napore koje EPS ulaže u zaštitu životne sredine, ali smatra da to nikako ne može da bude dovoljno već da paralelno s tim treba što intenzivnije razvijati obnovljive izvore energije kako bi se smanjila zavisnost od uglja i zagađenja koje se emituje iz termoelektrana. Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da bi na tom planu puno moglo da se postigne izgradnjom gasnih elektrana.

– Male hidroelektrane ne proizvode puno struje a vetrenjače zavise od toga da li vetra ima ili ne. Stoga se na obnovljive izvore energije te vrste ne može gledati kao na održivu zamenu za ugalj. Izgradnja gasnih elektrana pak može da bude ta alternativa. Podsećam da je gradnja većeg broja gasnih elektrana u Srbiji planirano u vreme kada je bila aktuelna izgradnja gasovoda „Južni tok“ koja je u međuvremenu stopirana. Izuzetno je korisno što EPS ulaže u zaštitu životne sredine, ali to nije dovoljno. Da bi se priroda čuvala na adekvatan način potrebno je razvijati i druga postrojenja za proizvodnju struje poput gasnih elektrana, čime bi se smanjila proizvodnja iz termoelektrana i tako dodatno smanjilo zagađenje vazduha – objašnjava naš sagovornik.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da OIE treba razvijati ne samo kako bi se smanjila potrošnja uglja i time zaštitila ekologija već zato i što je domaći ugalj slabog kvaliteta.

– Najkvalitetniji ugalj je na Kosovu, ali na njega EPS ne može da računa. Ugalj koji se kopa u Kolubari je sve lošijeg kvaliteta i sve je teže doći do njega. Stoga mora da se razmišlja o alternativi a to su svakako obnovljivi izvori energije. Efekat je dakle dupli, postoji alternativa za proizvodnju iz termoelektrana, a na taj način se dodatno štiti i životna sredina – zaključuje naš sagovornik.