Gde je „nestalo“ 100.000 vakcina?

Tako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar pometnju napravio izjavom „da Srbija za sada na raspolaganju ima još pola miliona vakcina protiv korona virusa“ jer je „do nedelje uveče vakcinisano 217.800 građana, od kojih je 10.000 bilo u Beogradu, a da je u toku nedelje imunizacija izvršena na 43.500 ljudi u Srbiji“.

Na molbu Danasa da nam to u Ministarstvu razjasne, odgovora nije bilo a PR služba nije se javljala ni na telefone.

U međuvremenu, zaključno sa ponedeljkom, vakcinisano je ukupno 256.000 građana, ali je za očekivati da će se proces malo usporiti, bar do otvaranja novih punktova, jer će zbog prevelikih gužvi od juče moći da se jave samo građani koji su prijavljeni i pozvani preko portala eUprave.

Podsetimo, ne računajući poslednju dostavu od 11.700 doza Fajzerove vakcine, koja nije ušla u računicu ministra Lončara, od tog proizvođača je u Srbiju dopremljeno najpre 22. decembra prošle godine 4.875 doza, potom 4. januara 19.500 i 11. januara 18.075, zatim je 30. decembra dostavljeno 2.400 bočica ruskog Sputnjika V i 16. januara milion doza kineskog Sinofarma.

Ukupno – 1.044.850 doza.

Ako je do nedelje uveče vakcinu primilo 217.800 građana, i još toliko izdvojeno za revakcinaciju, onda je preostala količina 609.250 doza.

Gde se izgubilo još sto hiljada vakcina, odgovor nismo dobili.

Jedino što se Lončar pohvalio da je „Srbija po vakcinaciji treća u Evropi i šesta u svetu“, što se da je računica preciznija, verovatno ne bi dovodilo u pitanje, posebno ne posle pohvala da imamo lep tempo, koje je izrekao i direktor beogradske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije Marijan Ivanuša.

Ali, nisu samo doze vakcina „zamućene“.

Još su veće nedoumice o ceni za ugovorene kontingente, koje nabavljamo, tvrde zvaničnici, direktno, bez posrednika.

Zbog čega je tajna to koliko je novca građana Srbije potrošeno za te nabavke još nije objašnjeno.

Ako je za utehu, cene i proces pregovaranja sa proizvođačima koji je Evropska komisija vodila u ime zemalja članica takođe je bio van radara javnosti sve dok evropska ministarka za budžet, verovatno po inerciji dobre prakse, nije greškom to objavila na tviter nalogu.

Iako je informacija vrlo brzo povučena, ona je dospela na mreže pa je više bilo besmisleno skrivati podatke.

Prema tom izvoru, EU je doze Moderninog cepiva ugovarala po ceni od 18 dolara za jednu dozu, Fajzerovu za 12 evra, Džonson i Džonson po 8,5 dolara, dok je najjeftinija bila doza koju su ponudili Oksford i Astrazeneka, 1,78 evra.

Cene su tokom pregovora nešto spuštene, s obzirom na to da je reč o tržištu od oko 450 miliona ljudi, pa su ugovori za Modernu kasnije sklapani po 14,68 evra, Fajzer i Astrazeneka su ostali pri svojoj ponudi, a Džonson i Džonson su spustili na 6,93 evra za dozu.

Na tržištu Srbije do sada su odobrene Fajzerova, ruska Sputnjik V i kineska Sinofarm.

O dve poslednje nema zvaničnih podataka o ceni mada se tvrdi da je kineska najskuplja.

Ipak, prema nezvaničnim izvorima, Sputnjik V, od koga uz dosadašnje očekujemo isporuku još dva miliona bočica, trebalo bi da naplati najmanje 10 dolara za dve doze uz obećanje da će cena da pada kada se proizvodnja značajnije uveća.

Najviše spekulacija ima oko cene kineske vakcine.

Najpre je sam predsednik kompanije Sinofarm najavio da će koštati najmanje 140 dolara ali se pojavio i podatak da je kineski grad Đijasing ponudio dve doze vakcine za 200 juana ili 29,75 dolara po dozi.

Cena po kojoj ih Srbija nabavlja je nepoznata iako se ponegde nagoveštava da je plaćamo oko 150, čak 180 dolara za dve doze.

Skepsu zbog tog iznosa uneo je predsednik Aleksandar Vučić, koji tvrdi da ćemo „spomenik da mu podignemo“, samo kada bude mogao da objavi koliko je naša zemlja platila za kineske vakcine.

Sertifikati o vakcinaciji za Grčku

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić izjavila je juče da je Memorandumom o razumevanju u oblasti turizma u uslovima pandemije korona virusa, koji treba da potpišu Srbija i Grčka, predviđeno međusobno priznavanje elektronskih sertifikata o vakcinaciji.

„Na taj način biće omogućen ulazak građanima obe zemlje koji su vakcinisani, dok će za građane koji nisu vakcinisani biti obavezan PCR ili antigenski test. Takođe, na granici će se raditi nasumični brzi testovi“, kazala je Matić nakon onlajn sastanka sa ministarom turizma Grčke Harisom Teokarisom.

Matić i Teokaris usaglasili su stavove o potpisivanju zajedničkog Memorandum o u oblasti turizma u uslovima pandemije korona virusa koji će važiti do 1. oktobra.

Matić je napomenula i da će građani koji do sada nisu mogli da ostvare zamenska putovanja za Grčku, a sklopili su ugovore sa turističkim agencijama, moći to da urade do 31. decembra 2021. godine.