Gligorov: Ekonomski oporavak od pandemije biće neujednačen

Proizvodnja i ponuda oporaviće se kada prođe pandemija, ali trenutno je u celom svetu prisutan veliki pad privrednih aktivnosti, ističe Gligorov u intervjuu za novac.hr.

On ističe da će se posle krize države i privrede početi oporavljati, iako ne svi istovremeno i istim tempom. Komentarišući mere koje vlade u regionu, ali i širom sveta donose radi ublažavanja negativnih ekonomskih posledica epidemije, Gligorov ističe da su to uglavnom slične mere, kako u zemljama regiona poput Hrvatske ili Srbije, tako i u velikim ekonomskim silama poput Amerike ili Francuske.

Postoje neke razlike s obzirom na zahvaćenost neke države pandemijom korone, a dosta toga zavisi i od monetarnih sistema, odnosno radi li se o državama u kojima je valuta evro ili ne. Države koje imaju svoju valutu nešto su u lakšoj poziciji, ističe Gligorov.

On naglašava da su države uglavnom odlučile da na sebe preuzmu značajan deo obaveza privatnog sektora. Razumljivo je da su privatnici pozdravili takve odluke vlade, iako će se posle otvoriti problem kako će se posle svega namiriti država. To možda izgleda jednostavno na prvi pogled, ali u praksi može biti komplikovano, ističe Gligorov. On naglašava da je ključno sačuvati vezu između zaposlenih i preduzeća u kojima rade.

Prosto rečeno, glavni je cilj sačuvati prduzeća, banke, znači pokušati spasiti ekonomiju, od propasti, da ne bi morali sve iznova pošto prođe pandemija. Gligorov ističe da je važno zaposlene zadržati na platnim spiskovima kompanija, bez obzira na to što ih sada plaća država. Takođe je bitno da ljudi primaju koliko-toliko normalne plate, čak i u situacijama kada je potrošnja manja jer kupujemo uglavnom namirnice koje su nužne za život i gotovo ništa više.

Međutim, višak koji se sada uštedi, pokazaće se korisnim posle kada budemo morali vraćati dugove. Zato je važno sačuvati privredu, a ne prepustiti je događajima koje diktira virus.

To je posebno važno za manja i srednja poduzeća, koja ne raspolažu većim rezervama i mnoga bez državne pomoći ne bi izdržala duže od mesec dana, a takve firme čine 90 odsto privrede. U suprotnom, moglo bi doći do masovnih bankrota, a to bi zakomplikovalo situaciju, naglasio je Gligorov.

Pad BDP od pet do 10 odsto

Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2020. godini, ako se epidemija virusom kovid-19 završi do kraja maja biće od pet do deset odsto, rekao je danas saradnik Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

„Ako bi pad BDP-a u prvom i drugom kvartalu ove godine iznosio zajedno deset odsto, a epidemija se produži do kraja maja, pad BDP za celu godinu mogao bi da bude pet odsto, ali ako se ima u vidu visok udeo usluga u ukupnoj proizvodnji u Srbiji, to je verovatno optimistična procena, pa pad od deset odsto ne bi bio iznenadjenje“, rekao je Gligorov za agenciju Beta.

Gligorov je ocenio da ne bi trebalo isključiti probleme sa obnavljanjem izvoza i politikom kursa jer će možda biti potrebna depresijacija dinara.

„Program Vlade Srbije za podršku privredi i građanima je sličan programima drugih zemalja, a osim što je donekle neprecizan, nije izvesno ni kako će teći njegova primena“, rekao je Gligorov.

Jasno je, kako je rekao, da NBS ne sme dozvoliti da nedostatak likvidnosti izazove bankrotstva firmi.

Fiskalna vlast, prema njegovim rečima u međuvremenu mora da preuzme troškove zdravstvene krize kako ljudi ne bi ostali bez prihoda i radnih mesta, a da preduzeća, posebno mala i srednja, po završetku epidemije mogu da obnove aktivnosti.

Glavni nedostatak programa Vlade Srbije je to što, kako je rekao, neki elementi nisu precizni, a biće problema i sa primenom pojedinih mera, čime se unosi neizvesnost koja u ovom času uopšte nije potrebna.

Na pitanje da li je 5,1 milijarda evra planirane pomoći privredi i građanima prevelik trošak za budžet Srbije, Gligorov je rekao da nije, „posebno što nije jasno da je reč o toj sumi“.

„Taj iznos bi mogao biti ravan godišnjoj proizvodnji od deset odsto, što znači da se predvidja toliki gubitak koji odredjuje dužina trajanja epidemije i ograničeno kretanje ljudi zbog vanrednog stanja“, rekao je Gligorov.

Ocenio je da je pitanje da li je u programu pomoći dobro odmerena raspodela tereta, jer ne bi trebalo omogućiti da preduzetnici dele dividende zbog ostvarene dobiti iako im preduzeća ne rade, a medju onima koji su posebno pogodjeni su siromašni i oni koji rade na crno.

On je rekao da je potrebno da se država zaduži, a da to ne mora da bude problem ako se privreda brzo oporavi.

Odgovarajući na pitanje da li nezposlenost može značajno da poraste Gligorov je rekao da nezaposlenost ne bi trebalo da bude veća od pada privredne aktivnosti, ali da je to teško precizirati zbog nivoa neformalne zaposlenosti u Srbiji i ograničenih mogućnosti emigracije.