Građani Srbije najviše piju pivo

Istraživanje koje je od 1. do 7. oktobra, na reprezentativnom uzorku od 1.478 ispitanika, sproveo Istraživačko-izdavački centar „Demostat“, pokazuje da je među alkoholnim pićima na mestu broj jedan pivo sa 34,2 odsto, sledi vino sa 26,1 odsto dok su na trećem mestu plasirana takozvana žestoka pića (među njima i rakija),  sa 12,3 odsto ostvarenih u istraživanju.

Pivari u Srbiji su veoma zadovoljni što su ih potrošači postavili na mesto broj jedan, a nadaju se i još boljim rezultatima u budućnosti. – Iako je alkoholno piće, pivo je, pre svega, osvežavajući napitak sa niskim procentom alkohola koji se može konzumirati u najrazličitijim prilikama, od druženja sa prijateljima, do odmora u porodičnoj atmosferi. Pored toga što “gasi žeđ”, karakteristično za pivo jeste i da ono predstavlja “alat” za socijalizaciju. Uz njega se gledaju fudbalske utakmice, pravi roštilj sa prijateljima, obeležavaju proslave sa različitim povodima… Pivo je dobar “partner” za svaku priliku, a ne treba zanemariti ni njegova pozitivna svojstva, primera radi – bogato je vitaminom B, naravno isključivo ukoliko se konzumira na odgovoran način – kažu za „Demostat“ u pivari Carlsberg Srbija.

Nadležni u ovoj pivari ističu činjenicu da je ponuda pivskih brendova danas u odnosu na deceniju ranije znatno bogatija. – Razlog tome su, s jedne strane tržišna utakmica, a, s druge strane – sve veći zahtevi potrošača da probaju nove ukuse i nove tipove piva, već uveliko popularni na većini evropskih tržišta. Sigurno je da novi brendovi i specifične vrste piva celu kategoriju čine interesantnijom, i mogu doprineti poboljšanju imidža piva kao kategorije pića, a posledično i rastu konzumacije – tvrde u Carlsberg Srbija.

Kompanija Carlsberg Srbija drži treću poziciju na tržištu piva u Srbiji, sa tržišnim učešćem od oko 21 odsto (podatak je za 2016, izvor: Udruženje pivara Srbije). LAV pivo  je treći po veličini pivski brend u Srbiji, dok je kompanija lider u upper mainstream segmentu sa brendom Tuborg, kao i u sajder kategoriji sa brendom Somersby.

Pivara u Čelarevu regionalni je Carlsbergov centar proizvodnje, pa je tako 41 odsto proizvodnje u 2016. godini činio izvoz u druge Carlsberg zemlje (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Slovačka, Češka, Nemačka). Pored toga, LAV brend danas se izvozi u mnoge zemlje sveta, među kojima su Austrija, Grčka, Makedonija, Nemačka, Poljska, UAE, SAD, Kanada i Australija.  – Rast prodaje i tržišnog učešća svakako su planovi kompanije, a nastojimo da ga ostvarimo kroz različite aktivacije naših brendova, kako u vidu marketinških kampanja, tako i na mestu prodaje – kažu u Carlsberg Srbija. Za 2018. godinu, kompanija ima u planu rast prodaje u svim kategorijama i kanalima.

Pored interne strategije za svaki brend u okviru našeg portfolia, verujemo i da će tržište piva u Srbiji doživeti oporavak, kao i da će nas poslužiti vremenske prilike. – Od ulaska na tržište Srbije 2003, Carlsberg konstantno prati pivske trendove, što sa drugih tržišta, što „osluškivanjem“ naših potrošača. Rano je sada da otkrivamo aktivnosti za sledeću sezonu, ali su svakako u planu inovacije za koje verujemo da će doživeti uspeh kod srpskih pivopija.

Konstantan rad na održavanju i unapređivanju visokih standarda kvaliteta proizvoda je naš primarni fokus od dolaska na tržište Srbije i sa tim ćemo nastaviti i u budućnosti. S druge strane, pratićemo i dalje trendove kako na domaćem tako i na drugim evropskim tržištima, i trudićemo sa da potrošačima uvek ponudimo visok kvalitet uz pristupačnu cenu – ističu u Carlsberg Srbija.

Pivo jeste  jedno od najstarijih, najomiljenijih i najrasprostranjenijih pića na svetu. Nema razloga da tako ne bude i kod nas – kažu za Demostat u kompaniji M6 EDEN, koja je potpisala ugovor o tehničkoj saradnji sa BIP u stečaju. U toj kompaniji smatraju da  pivarska industrija u Srbiji svojom ponudom  procenat podrške koji uživa među potrošačima u budućnosti može i da poveća. – Nedavno je objavljen podatak Privredne komore Srbije da se u Srbiji koristi manje od polovine kapaciteta za proizvodnju piva. Kompanija M6 EDEN  potpisal je ugovor o tehničkoj saradnji sa BIP u stečaju, pred samo leto. Tek par meseci poslujemo, još uvek je tržišni udeo BIP veoma mali, a o proizvodnji na godišnjem nivou pričaćemo naredne godine – navode u toj kompaniji. U makedonskoj kompaniji M6 EDEN očekuju da će u narednom periodu povećati prodaju BIP piva, i ističu da su upravo zbog toga i došli na srpsko tržište. Naglašavaju da su u ponudi BIP ostali svi njegovi dobro poznati brendovi, a to su piva „BIP“ i „Bg“, kao i „BIP kvas“ i „BIP sirće“.

Obnova proizvodnje BIP piva je sve, samo ne jednostavan posao. Za nas to je velika čast ali i velika odgovornost. Okupili smo grupu najboljih poznavalaca pivarstva i sa zaposlenima od kojih mnogi već decenijama rade u ovoj pivari oformili smo tim koji je dobio zadatak da napravi dobro pivo. U proizvodnji koristimo najkvalitetniji ječam, hmelj, kvasac. Pivo pravimo na tradicionalan način: sa sporim vrenjem na nižim temperaturama kako bi izvukli maksimalno dobar ukus i svojstva. I to je rezultiralo da sada BIP pivo ima odličan ukus, divnu postojanu penu i prijatnu gorčinu. Potrošači su to već prepoznali. Od vremena kada je BIP vladao tržištem bivše Jugoslavije do danas, tržište se sasvim promenilo. Zato nam sada sledi ne tako lak povratak BIP piva u trgovine i ugostiteljske objekte u uslovima gde vlada oštra međunarodna konkurencija – ističu u kompaniji M6 EDEN.

Zoran Minić, predsednik Esnafa kućnih pivara „Imbrewment“ navodi za „Demostat“ da je pivo nakon čaja i kafe najkonzumiranije piće na svetu, a u konkurenciji alkoholnih pića sasvim sigurno bez premca. – Shodno tome, rezultati istraživanja koje je uradio „Demostat“ ne treba ni najmanje da iznenađuju. – Mislim da je interesantno naglasiti i to da, koliko god da nam se čini da smo osvedočene pivopije, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji značajno je ispod proseka Evropske unije – kaže Minić. Naš sagovornik ističe da je u Srbiji  za prethodnih par godina registrovano već dvadesetak malih, mikro i nano zanatskih pivara, čiji je značaj u obogaćivanju pivske ponude i kvaliteta nemerljiv. – U ovakvim pivarama proizvode se male šarže nefiltriranog, nepasterizovanog piva posebnog karaktera i od probranih, najkvalitetnijih sirovina. Nevolja s kojom se, međutim, ovakvi proizvođači suočavaju je – na prvom mestu – cena proizvodnje koja na tržište donosi nemerljivo kvalitetniji, ali i značajno skuplji proizvod od onog koje plasiraju industrijski, pivski giganti – navodi Minić.

On dodaje da zakonska rešenja u Srbiji još uvek ne prepoznaju kućno pivarstvo kao takvo, jednako kao i razliku između ovih novonastalih mini pivara i „teške industrije“ čiji dnevni kapaciteti prozvodnje premašuju ono što bi prosečna zanatska pivara bila sposobna da proizvede i za čitavih godinu dana. – Na taj način, zaostajemo za ostatkom razvijenog sveta gde je najpre zakonom regulisana mogućnost proizvodnje piva za potrebe domaćinstva, a definisane i odgovarajuće akcizne skale za registrovane male proizvođače. Teret koji pada na pleća zanatskih pivara je prosvećenje prosečnog srpskog pivopije, da mimo sveprisutnog industrijskog lagera postoje i neke drugačije vrste piva koje se odlikuju punoćom i kompleksnošću ukusa, te kvalitetom sirovinskog sastava – ističe Minić.

U Srbiji u ovom trenutku postoji dvadesetak registrovanih malih pivara i njihov  udeo na našem tržištu je 2,5 odsto, dok deo proizvodnje odlazi i za izvoz. Minić kaže da pozitivan trend postoji, bar kada je reč o buđenju svesti potrošača. –   Doprinos proširenju pivske ponude je evidentan i dragocen, a govoriti o nekakvom konkurentskom odnosu sa 2,5 odsto ukupnog udela na tržištu bi, čini se, bilo bespredmetno. Brojke su jednostavno nemilosrdne.

S druge strane, međutim, nesumnjivo je da veliki igrači ipak nisu ni ravnodušni, ni nezabrinuti, otuda i ovaj rastući trend reklama za industrijsko pivo oslonjen na motive tradicionalnog načina proizvodnje, kao i izvesni nefiltrirani pokušaji – tvrdi Minić. Govoreći o planovima udruženja na čijem je čelu, Minić ističe da im je namera da dalje popularizuju kućno pivarstvo, kao neizmerno zanimljiv i kreativan hobi – Redovno organizujemo edukativne radionice, demonstracije kuvanja piva, sarađujemo u nabavci sirovina i opreme, najvažnije odlčno se družimo. Neke od aktuelnih mini pivara nastale su upravo u okrilju našeg udruženja. Očekujemo i nadamo se da će ih biti još – poručuje Minić.

Sa druge strane, Aleksandar Kovačević, vlasnik vinarije „Ravnica“ iz Inđije ističe za „Demostat“ da postoje određeni razlozi zbog kojih je pivo u Srbiji popularnije među potrošačima od vina ali da to nikako ne znači da vino nema brojne poklonike među konzumentima alkoholnih pića na našim prostorima. – Osnovna prednost pivara je što oni mogu pivo da proizvode 365 dana u godini dok mi vino možemo samo u toku jednog dana. Nakon toga možemo samo da se brinemo o njemu kako bi bilo što kvalitetnije i ukusnije. Naravno, s obzirom da primanja u Srbij, u ovom trenutku, nisu visoka i taj momenat je bitan kada se potrošač opredeljuje   da li da kupi pivo ili vino. Međutim, svako onaj ko se odluči da kupi dobro vino može da bude siguran da dobija kvalitetan i zdrav proizvod koga se neće postideti pred gostima. Takođe može da bude sigiran da je reč o piću od koga neće pokvariti stomak, odnosno neće mu pozliti. Zato smatram da je vino nepravedno potisnuto na drugo mesto, iako bi trebalo da bude broj jedan među alkoholnim pićima u Srbiji – objašnjava Kovačević.

On dodaje da se procenat konzumenata vina i pored svih objektivnih problema sa kojima se vinari suočavaju može popraviti. – Pogrešna je pretpostavka da je vino piće samo za bogatiju klijentelu. Naprotiv, kvalitetno vino može da se pazari po ceni od 300 do 500 dinara i da priredi užitak koji se ne zaboravlja. Prednost vina je što dobro ide kao podloga za hranu i što se može služiti a da bude istovremeno i reprezentativno piće na svim vrstama slavlja. Ono što je potrebno a mi vinari to upravo i radimo je da edukujemo potrošače i razvijamo kulturu konzumacije vina. Što budemo ubedljiviji i uspešniji na tom planu, a argumente svakako imamo, to će nadamo se blagotvornije uticati na veću potrošnju nego što je to sada slučaj – kaže Kovačević.

On dodaje da je pored popularizacije vina koja je zadatak proizvođača potrebno da i država ima sluha za taj biznis. – Zakonska rešenja vezana za proizvodnju vina nam na žalost ne idu u korist. Naime, rigorozni su i brojni propisi vezani za tehnologiju proizvodnje vina. Smatram da bi taj segment, trebalo prepustiti samim vinarima. Ovako zbog rigoroznih pravila vinari moraju da izdvajaju znatna novčana sredstva kako bi ih ispunili pa neki čak i odustaju od posla jer im je neisplativ. Sa druge strane kada bi ti propisi bili fleksibilniji ne u smislu da se smanji kvalitet proizvoda već da se vinari  rasterete nekih troškova u vezi sa samom tehnologijom proizvodnje popularnost vinarstva kao biznisa bi se svakako povećala a to bi moglo da se odrazi i na cenu proizvoda, to jest da vino manje košta – ističe naš sagovornik.

Sociološkinja Milica Vesković Anđelković kaže za „Demostat“ da je materijalni momenat bio odlučujući kod potrošača kada su za piće broj jedan u Srbiji izabrali pivo. – Da je u pitanju nešto drugo, primera radi tradicija, onda bi istraživanje „Demostata“ pokazalo da najveći broj potrošača najviše konzumira rakiju. Međutim, to nije slučaj. Upravo zato, što potrošači žele da konzumiraju piće koje im je naijsplativije i najekonomičnije. Ako se izađe u grad u provod logično je da će se  neko najpre opredeliti za pivo. Može da popije više pića za jedan izlazak po relativno pristupačnoj ceni a isplati se i količinski. Ako se naime neko opredeli za kratka pića ili vino brže će ih popiti nego što je to slučaj sa pivom a platiće više – objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da pivo uglavnom konzumira omladina koja ne radi ili ne zarađuje previše ali i svi pripadnici nižih slojeva koji su opredeljeni za opuštanje i razonodu uz čašicu a koji ne žele previše da opterete novčani budžet kojim raspolažu. – Sve dok je ovakva ekonomska situacija u zemlji treba očekivati prevlast pivarske industrije u odnosu na ostale u sferi alkoholnih pića. Vino je ipak još uvek elitističko piće na našim prostorima i neće uspeti u datim okolnostima da prestigne pivo. Pitanje je i da li smo mi podneblje koje garantuje takav kvalitet grožđa i vina da bi ono moglo da konkuriše stranim vinima. Takođe, za veću prodaju je potreban i bolji kvalitet. A da bi se to ostvarilo kvalitet stote proizvedene boce mora da bude isti kao i one prve. U Srbiji moramo konstatovati nije takva situacija a to svakako predstavlja jedan od problema kada je reč o proizvodnji vina u Srbiji i tendenciji da se ona poveća, odnosno da se naši vinari probiju u značajnijoj meri na inostrana tržišta – zaključuje Milica Vesković Anđelković.

Tekst preuzet sa portala Demostat