Samo u drugoj polovini 2017. u Srbiji je niklo 180 novoosnovanih zadruga, što je za čak 30 puta više nego u istom periodu prethodne godine.
Važnije od toga su činjenice da je program oživljavanja zadrugarstva u Srbiji, čiji je autor i realizator ministar Milan Krkobabić, „probudio“ zadružnu svest, vratio davno izgubljeno poverenje u udruživanje, zavredio bezrezervnu podršku Akademijskog odbora za selo SANU, kao i nepodeljenu podršku šire javnosti i medija i – za 2018. godinu u budžetu obezbedio četiri puta više novca za sadašnje i buduće zadrugare.
U 2018. godini sa 825 miliona dinara očekuje se da će „finansijski kiseonik“ dobiti oko 60 zadruga, ali i pet složenih (svaka do čak 500.000 evra), koje će pokrenuti viši stepen prerade i biti prvi ozbiljan korak ka horizontalnom i vertikalnom (piramidalnom) udruživanju zadruga u Srbiji.
Pažljivi analitičari primetiće da oživljavanje zadrugarstva srpskog sela (od 4.700 sela u Srbiji oko 1.200 je na „samrtničkoj postelji“) i nije sasvim originalna ideja ministra Milana Krkobabića, u Vladi Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju razvoja javnih preduzeća. Godine 2012. Odbor za selo SANU (koji se godinama unazad bavi problemima sela i udruživanja) pripremio je i u selima Srbije podelio 50 hiljada primeraka brošure „Zašto i kako se organizovati u zadruge“. Bio je to očajnički pokušaj da se kreatorima politike, i javnosti uopšte, skrene pažnja da se srpsko selo decenijama prazni, da brdsko-planinska i pogranična područja ostaju prazna i da je u geostrateškoj i bezbednosnoj dimenziji – upaljena crvena lampica!
Pet godina kasnije, kada mu se ukazala istinska prilika, taj vapaj SANU (koji država 2012. godine nije ni registrovala), ministar Krkobabić je prepoznao kao visokopatriotsku i nadstranačku obavezu (bitnu za sve političke opcije), važnu za državu i njene građane, pridružio se ideji SANU i akademiku Draganu Škoriću, predsedniku Akademijskog odbora za selo i – pokrenuo ovdašnji zarđali zadružni točak istorije.
Promenjena je zadrugarska mapa Srbije: od početka godine do 25. decembra 2017. u Srbiji je osnovano 180 novih zadruga (30 puta više nego u istom periodu 2016), kao direktan uticaj akcije Vlade Srbije za revitalizaciju zadrugarstva i obnovu sela. U istom periodu prethodne godine bilo ih je svega – šest!? U Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu, koji su odlukom Vlade Srbije bili označeni kao prioritetni za dobijanje podsticajnih bespovratnih sredstava (do 50.000 evra za novoosnovane i do 100.000 evra za postojeće zadruge) osnovane su 53 nove zadruge – bezmalo trećina ukupnog broja novoniklih.
U prvoj eksperimentalnoj godini (2017) Vlada Srbije podelila je bespovratno 196,4 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra). Novac su dobile 22 zadruge, najviše u pomenutih pet nerazvijenih okruga na jugu i jugoistoku Srbije, ali i šest zadruga u Šumadijskom, Rasinskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Podunavskom i Moravičkom okrugu. Nije zaboravljena ni Vojvodina – kolevka zadrugarstva na prostorima današnje Srbije (prva zadruga osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine, kao treća na svetu!), gde su novac dobile četiri zadruge u Južnobačkom, Zapadnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu.
Na kraju 2017. godine, kada se prave bilansi i analizira postignuto, nekoliko je generalnih zaključaka: prvi put u istoriji zadrugarstva Srbije država direktnim investicijama pomaže udružene (sličan primer postoji u Kini, ali je to, za razliku od nas, utvrđeno u Zakonu o zadrugama); više nego vidljiva je „eksplozija“ interesovanja za udruživanje; načinjen je prvi ozbiljan korak ka vraćanju izgubljenog poverenja i u zadruge i u odnosu države prema udruživanju (u svetu je 800 miliona zadrugara) i, najzad, projekat oživljavanja zadrugarstva nema opoziciju (ko bi se okrenuo protiv iskrene namere da se ojača seljanin – poljoprivrednik i zaustavi pražnjenje i odumiranje sela?!?).
Program Vlade Republike Srbije za podršku sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih i investicione projekte postojećih zadruga, široj javnosti metaforički poznat kao projekat „500 zadruga u 500 sela“, nesumnjivo je položio prvi veliki ispit i načinio istorijski iskorak u razvoju zadrugarstva u Srbiji.
Svima je jasno da sada nikako ne sme da se stane!
Realna nada postoji, jer je u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu za podsticaje zadrugama opredeljeno četiri puta više novca od početne 2017. godine – 825 miliona dinara (oko sedam miliona evra). Očekuje se da će u periodu 2018-2020. godine taj iznos biti ukupno 25 miliona evra! I bilo bi sjajno da narodni poslanici čuju glas „konstruktivne opozicije“, koja pragmatično upozorava da je za brži i jači efekat oživljavanja zadrugarstva – neophodno mnogo više novca! I sa tim se svi slažu. I sa onim da su to sve jasni signali da je program „500 zadruga u 500 sela“ dugoročan posao – za više vlada i više ministara.
Što se tiče pokretača projekta, koji je već prerastao u misiju, akademika Dragana Škorića i ministra Milana Krkobabića, svojim primerom patriotskog udruživanja, uz pomoć zadružnih saveza, na dobrom su putu da se istorijski približe Mihailu Avramoviću, rodonačelniku srpskog zadrugarstva.
Autor je saradnik Akademijskog odbora za selo SANU
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
