Komunalije skuplje zbog neracionalnog poslovanja javnih preduzeća

Neprehrambeni proizvodi su poskupeli za 2,3 odsto u odnosu na mart 2020, najviše zbog poskupljenja cigareta u dva navrata jednom u julu prošle godine kada su akcize otišle gore za 3,2 drugi put u februaru ove godine kada su poskupele za 3,3 odsto.

U odnosu na mart prošle godine skuplje su i komunalije, i to za 7,9 odsto, električna energija poskupela je za 4,8 odsto u januaru, pa ponovo u februaru za 3,2 odsto, što je doprinelo da ceo sektor energije beleži poskupljenje od 3,1 odsto u ovom periodu u odnosu na isti prošle godine. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 0,3 odsto, najviše zbog toga što je prerađeno meso beležilo u martu rast od 4,5 odsto u odnosu na isti mesec 2020.

U analizi rasta potrošačke korpe u poslednjem broju MAT-a navodi se da je prerađeno meso od aprila prošle do marta ove godine poskupelo 4,9 odsto, a pojeftinilo je samo jednom i to za 0,3 odsto.

Da nije baš sve bilo skuplje pobrinuo se turistički sektor, u martu je snižena cena usluga i to pre svega zahvaljujući jeftinijim cenama turističkih paket-aranžmana koji inače u ovom periodu godine beleže uglavnom dvocifren rast.

Ovog marta u tom segmentu beleži se pad od 16,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, što dovodi do ukupnog pada u sektoru usluga od 0,2 odsto.

S druge strane, sve ostalo je u martu poskupelo, energija za 1,7 odsto (gorivo je od novembra poskupelo za 4,5 odsto) prehrambeni proizvodi su skuplji za 0,6 odsto, voće i povrće najviše od svega za 1,6 odsto, alkoholna pića za 0,8 odsto.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za Danas da je povećanje cena cigareta i alkoholnih pića rezultat usklađivanja akciza sa inflacijom u prethodnom periodu.

„Povećanje cena komunalnih usluga je jednostavno rezultat toga što kada neko ima monopol onda može da poveća i cene po svom nahođenju jer nema izražene konkurencije i može da koristi tu situaciju“, ističe Đogović poredeći to sa Poštom, koja je u prethodnom periodu koristila da poveća cene svojih usluga zbog problema koje su imali u poslovanju.

Tako je i ovde slučaj, kako kaže, jer se osim usklađivanja sa inflacijom pokriju i neke neracionalnosti u poslovanju. Uprkos rastu cena nikakva kriza, smatra on, nije na vidiku.

„Inflacija nije van projektovanih okvira i ona će da bude nekih iznad dva do 2,4 odsto do kraja godine, što je korektno imajući u vidu da je cena nafte ove godine na tržištu veća nego prethodne. To će povući inflaciju malo, biće nešto viša nego prošle godine, ali u skladu sa projekcijama“, napominje naš sagovornik. Đogović kaže da ne postoji nagoveštaj krize, te da cene u javnom sektoru uglavnom pokrivaju neracionalnosti u poslovanju, dok se ostale cene kreću u granicama očekivanih na tržištu.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da je od procenta poskupljenja mnogo bitnije šta se nalazi u potrošačkoj korpi, jer ono što je donedavno objavljivano da se nalazi u korpama nije moglo da se nađe u prodavnicama po tim cenama.

„Prestali smo kao organizacija da objavljujemo zvaničnu statistiku o tome, jer proizvodi sa cenama koje je država računala za korpu nisu mogli da se kupe nigde. Potrošač je socijalno biće, njemu je potrebno i da ide u pozorište, bioskop, da kupi nove patike i realna potrošačka korpa je 100.000 dinara“, ističe Papović.

Kad poskupljuje nešto, posebno energenti, napominje on, uvek se nađe razlog za poskupljenje, makar to bio i cunami u Indoneziji.

„Ima tu nekih primera na koje se treba ugledati poput Lidla, koji pokazuje da se može poslovati i sa zaradom od 10 do 15 odsto, ostali ne. Ostali trgovci sav finansijski gubitak nadomešćuju povećanjem cena“, ističe Papović.

On kaže da će se sada krizom pravdati samo oni trgovci koji nemaju promet.

„Kada bi inspekcija otišla na teren i videla šta sve ima, od robe sa isteklim rokom, do prikrivenih marži, svašta bi našla. Sve to opterećuje krajnju cenu proizvoda, i zato mora da postoji standard. U uređenim državama ne postoje prikrivene marže, postoje javne, i zato nam je potrebna ozbiljna kontrola. Onog trenutka kada je 2012. ukinuta nadležnost tržišne inspekcije i KEP-a, gde se vidi promet i to da se plaća porez na nadograđenu cenu sve bi bilo drugačije“, napominje Goran Papović.