Madžar: Unutar zakona uvek ima mesta za lude odluke

Šta se desilo sa preostala tri vozila koja su bila planirana javnom nabavkom? Ko tačno upravlja isporučenim sanitetima i da li postoji obučen kadar za opremu koja je u njima? Šta se desilo sa sanitetskim vozilima koja su po sličnom ključu 2016. (u vreme kada je ministar bio Aleksandar Vulin) dodeljena zdravstvenim centrima u nekoliko gradova, a sada stoje na parkingu u Beogradu?

To su bila pitanja koja su ostala bez odgovora. Istina je, dobili smo „informaciju“ da su „sva sanitetska vozila koja su planirana tokom mandata ministra Zorana Đorđevića u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nabavljena u skladu sa zakonom“, ali ne i zašto su nepodobna ona koje je prethodni ministar dobio kao donaciju, pa su sada morali da kupuju nova. Kažu i da su „informacije o tome dostupne javnosti, u dokumentima o javnim nabavkama koji su objavljeni na sajtu Ministarstva“, što naravno već znamo jer sa tog sajta i potiču informacije o kojima smo pisali. Ali nam nisu bile jasne.

U drugoj rečenici oskudnog odgovora (na koji smo čekali dva dana ne računajući vikend) navodi se da su vozila dodeljena u skladu sa zakonom (ne kaže se kojim) i „na osnovu zaključka Vlade donetog na predlog Ministarstva“. A to otvara još jedno pitanje: zašto je Vlada donela takav zaključak? Da li Ministarstvo zdravlja nema dovoljno para ili nije sposobno da dobro ugovori kupovinu saniteta? Uz to, već je ustaljena pojava da kad državna institucija nema pravu informaciju za novinarsko pitanje, odgovori kako je sve urađeno po zakonu, što je svakako napredak u odnosu na situaciju kada odgovor potpuno izostane.

Ekonomista LJubomir Madžar kaže za Danas da sama ideja nabavke sanitetskih vozila u ostareloj Srbiji ne mora da bude loša, jer su ona sigurno potrebna, ali da lokacija na koju su isporučena ne izgleda razumno.

– Zapravo su „oba kraja“ priče pogrešna, i institucija koja ih je nabavila i ona kojoj su isporučena, i šteta je da ta vozila nisu otišla u domove zdravlja koji bi mogli korisnije da ih upotrebe. A to što se u Ministarstvu pozivaju da nije prekršen zakon, nije nikakva garancija da je nabavka racionalna i svrsishodna, jer unutar zakona uvek ima dovoljno prostora za lude odluke – kaže Madžar.

I profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić potvrđuje da za nabavku nije važno samo da bude proceduralno ispravna, nego i da je zaista potrebna.

– Sumnjam da je u Ministarstvu za rad bilo planirano da se nabave sredstva potrebna drugom ministarstvu, ako i jeste, to govori o neadekvatnom planiranju. Moguće je da su sredstva u jednom resoru pretekla a da u drugom nedostaju, pa se zbog toga na ovakav način kupuje oprema, ali to bi ispravnije bilo da se uradi rebalans. Inače, sama činjenica da su saniteti otišli centrima za socijalni rad je sumnjiva, ali bez pravog objašnjenja mi samo možemo da nagađamo o čemu se radi i koliko je to opravdano – kaže Arsić.