Međunarodna konferencija o bezbednosti saobraćaja u Vrnjačkoj banji od 24. juna

Od 24. do 27. juna u Vrnjačkoj banji biće održana jubilarna 15. Međunarodna konferencija posvećana bezbednosti saobraćaja u lokalnoj zajednici. Vi ste predsednik naučno-programskog odbora.

Šta nam možete više reći o predstojećoj konferenciji? Koja su Vaša očekivanja? Koji su radovi i inovacije koji zavređuju Vašu pažnju? Koliko će biti učesnika i iz kojih zemalja? Šta je sve novo u odnosu na predhodne konferencije?

Ovo je jubilarna, 15 konferencija BSLZ. Na prošloj konferenciji je bilo preko 380 učesnika. Ove godine očekujemo smanjenje zbog pandemije Kovid 19, koja je u toku.

Pandemija nas je primorala da, po prvi put, odložimo konferenciju, sa aprila kada se tradicionalno održava, na juni.  Međutim, pandemija nas je podstakla da u radu konferencije više koristimo savremene tehnologije.

Konkretno, prvi put ćemo imati organizovane on line prezentacije uvaženih stručnjaka iz inostranstva: iz Švajcarske, Engleske, Francuske, Nemačke, Ukrajine, Grčke, Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore itd. Planirali smo i dve radionice koje će se realizovati kombinovano on line i uživo.

Moderator veoma važne radionice koja se odnosi na strategije i strateško upravljanje bezbednošću saobraćaja u regionu, biće predstavnik UNECE – Ujedinjenih nacija Ekonomske komisije za Evropu (Nenad Nikolić). U toku ove radionice bi trebalo da se upoznamo se strategijama bezbednosti saobraćaja u državama regiona, sa merama koje su predvideli i merama koje su sproveli, sa dostignućima i problemima sa kojima se susreću. Izlaganja će imati predstavnici ministarstava i agencija za bezbednost saobraćaja. Predstavnik UNECE će izlagati globalne ciljeve, a predsavnik Evropske unije (Katerina Flora iz Grčke) navu strategiju bezbednosti saobraćaja za EU. Ovakva razmena iskustava se prvi put organizuje u regionu, na tako visokom nivou.

Druga veoma važna tema kojoj ćemo se posvetiti su najnovija iskustva u primeni novih prevoznih sredstava kao što su trotineti, mala električna vozila, električni bicikli i sl (micromobility). Ovu radionicu će voditi predstavnici kompanije DEKRA iz Nemačke koji, u ovom trenutku imaju najviše iskustava u razvoju i primeni ovog vida prevoza. Posebno će biti obrađena pitanja u vezi stavova učesnika u saobraćaju, ponašanja, tehničkih karakteristika ovih vozila, propisa koji uređuju ovu oblast, prilagođavanja infrstrukture, postojećih modela koji se razvijaju u Evopi i u svetu.

Jedan od okruglih stolova će se odnositi na propise u oblasti bezbednosti saobraćaja. U tom smislu smo pozvali predstavnike komisije za prirpemu predloga Zakona o bezbednosti saobraćaja da prisutne upoznaju sa dosadašnjim rezultatima rada i sa dilemema koje su se pojavile.

Pošto se nalazimo na kraju decenije posvećene akciji bezbednosti saobraćaja na putevima (2011. do 2020. god.) koja je imala za cilj da smanji prognozirani nivo smrtnosti u saobraćaju, u svetu za 50% u odnosu na 2011. godinu. Zanima me koliko je naša zemlja uspela u tome? I da li se broj saobraćajnih nezgoda sa smrtno stradalim i povređenim licama u odnosu na 2011. god. smanjio? Kako bi ste ocenili trenutno stanje bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji?

Jedno uvodno predavanje (dr Alan Ross iz Velike Britanije) i jedna od radionica će se odnositi na ciljeve održivog razvoja i najnovija iskustva u pripremi Planova održive mobilnosti u svetu i u Srbiji. U tom smislu ćemo analiziirati da li su ciljevi i zahtevi bezbednosti saobraćaja u skladu sa globalnim i nacionalnim ciljevima održivog razvoja.

Izuzetna pažnja će biti posvećena sprovođenju strategije bezbednosti saobraćaja i raspravi o naučnim metodama praćenja rezultata. U tom smislu ćemo izložiti ciljeve nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja za Srbiju, kao i za nekoliko gradova i opština (za grad Beograd itd.) i rezultate koji su postignuti. Nauka se zalaže da se uspeh u bezbednosti saobraćaja meri stepenom dostizanja usvojenih ciljeva u strateškim dokumentima, a ne poređenjem sa odabranim godinama. Samo na taj način se može eliminisati nestručno praćenje rezultata i zloupotreba statističkih podataka u cilju isticanja samo pohvala na vodeće subjekte bezbednosti saobraćaja.

Najviše prostora ćemo posvetiti izlaganju primera iz prakse. Naime, učesnici će imati priliku da čuju predstavljanje odabranih primera mera i aktivnosti koje su pojedine jedinice lokalne zajednice uspešno sprovodile u prethodnom periodu, ali i da izlože svoja iskustva i učestvuju u brojnim diskusijama.

Na konferenciji će biti mesta i za izlaganje naučnih i stručnih radova koji će se naći u zborniku radova. Ovi radovi pokrivaju veoma različite oblasti bezbednosti saobraćaja i svaki pojedinačno izaziva interesovanje, podstiče pitanja i otvara prostor za diskusije.

Pošto je konferencija posvećena bezbednosti saobraćaja u lokalnoj zajednici, da li bi ste mogli našim čitaocima da objasnite koja je uloga lokalne zajednice u unapređenju i u upravljanju bezbednosti saobraćaja? Koje su njihove zakonske obaveze i dužnosti? Koja je uloga lokalnih saveta za bezbednost saobraćaja? Kako vi ocenjujete njihov rad i zalaganje? Primera radi, grad Bor u kome živim i radim nema Strategiju za bezbednost saobraćaja, Katastar saobraćajne signalizacije itd. Da li je to usamljeni slučaj u našoj zemlji ili ovakvih gradova i opština ima više?

Na svim prethodnim konferencijama smo isticali značaj jedinica lokalne samouprave i krilatice: “Misli globalno, ali radi lokalno“. Mi želimo, na različite načine, ohrabriti predstavnike lokalnih zajednica da preduzimaju mere iz svoje nadležnosti i da shvate da su ogromne mogućnosti lokalnih zajednica. Često oni smatraju da se sve “događa gore“, na državnom nivou i da su oni nemoćni! To nije tačno. Naime, na lokalu deluju brojni, važni subjekti bezbednosti saobraćaja koji su osnova zaštitnog sistema bezbednosti saobraćaja. Od države se očekuje da stvori dobar normativni i institucionalni okvir. Ali u lokalnim uslovima postoje: gradski/opštinski organi vlasti, radi saobraćajna policija, dečiji vrtići, predškolske i školske ustanove, auto-moto društva, vatrogasna služba, preduzeća za puteve, druga preduzeća i kompanije, auto-škole, tehnički pregledi, udruženja građana itd. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u Srbiji je dobro propisao nadležnosti i odgovornosti, obavezu osnivanja lokalnih tela za bezbednost saobraćaja, održiv način finansiranja aktivnosti u bezbednosti saobraćaja (30 % novca od kazni ide na račun jedinica lokalne samouprave), a na državnom nivou postoji uprava saobraćajne policije koja dobro pokriva sve jedinice lokalne samouprave, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja koja posebnu pažnju posvećuje saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Lokalna tela za bezbednost saobraćaja imaju odličnu priliku da osmisle, sprovode i koordiniraju sve aktivnosti “na lokalu“. Zakonom su propisani: obaveza osnivanja loaklnih tela za bezbednost saobraćaja, obaveza namenskog korišćenja sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje, način raspodele ovih sredstava, namena ovih sredstava, obaveza donošenja strategija i akcionih planova bezbednosti saobraćaja, obaveza donošenja godišnjih programa bezbednosti saobraćaja i izveštavanja o realizaciji programa, praćenje realizacije strateških dokumenata itd. Sve veći broj gradova i opština prihvata koncept strateškog upravljanja bezbednošću saobraćaja, priprema, usvaja i sprovodi mere i aktivnosti prema strateškim dokumentima … Ove jedinice lokalne samouprave imaju bolje rezultate i uspostavljaju održivo i trajno upravljanje bezbednošću saobraćaja. Nažalost, još uvek postoji značajan broj opština i gradova koji nisu primenili ovakav koncept, nemaju strateške dokumente, ne donose godišnje programe bezbednosti saobraćaja, pa čak i nenamenski koriste novac od kazni za saobraćajne prekršaje.

Često se u javnosti polemiše šta je efikasnije preventivne mere ili stroge mere u vidu kazni? Zašto se kod nas sve svodi na primenu represvnih mera, dok se preventivne mere u vidu  promocije saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mere ništa ili slabo preduzima? Da li je u pitanju to što lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za ovaj drugi vid mera ili je nešto drugo po sredi?

Ovo je složeno pitanje, ali je u vezi sa doslednim sprovođenjem strateškog koncpeta upravljanja bezbednošću saobraćaja. Naime, neophodno je kombinovano primenjivati sistem mera i aktivnosti, među kojima su preventivne, ali represivne mere. Posebno se ističe značaj jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenja bezbednosti infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja i sistem preventivno-promotivnih mera unapređenja bezbednosti saobraćaja. Samo dosleno i, na nauci zasnovano, kombinovanje ovih mera može, dugoročno, dati dobre i održive rezultate. Ne bih rekao da lokalna samouprava nema sredstava. Mislim da više nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Ovome doprinose loši stavovi i svest (o obimu problema bezbednosti saobraćaja i o mogućnostima da se stanje unapređuje), slab kapacitet i integritet pojedinaca (posebno donosioca odluka) i institucija na lokalnom nivou. Mi smo na Saobraćajnom fakultetu osnovali i akreditovali poseban smer: Bezbednost drumskog saobraćaja, gde studenti, u toku 4 godine osnovnih i jedne godine master studija, izučavaju različite naučne discipline. Ovo smo uradili kako bismo pomogli i jedinicama lokalnih samouprava u jačanju njihovog kapaciteta. Ubeđen sam da će diplomirani inženjeri i master inženjeri bezbednosti drumskog saobraćaja, u svim opštinama gde budu radili, dati veliki doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Ceo intervju čitajte na sigurnestaze.com