Nacionalnog stadiona nema u troškovima budžeta za sledeće tri godine

O ovom projektu se govori godinama, a ministar je najavio da će radovi početi sredinom 2020. Međutim, u republičkom budžetu, a posebno u delu koji popisuje kapitalne projekte u naredne tri godine (2020. – 2022.) i novac potreban za njihovo ostvarenje, nigde se ne pominje stadion.

Jedino mesto u Zakonu o budžetu za 2020. godinu gde se ovaj projekat pominje su odobreni projektni zajmovi gde se navodi da će se država zadužiti za 250 miliona evra za ovu namenu i to nije precizirano gde će se zadužiti, već stoji generička stavka „fondovi, korporacije i banke“.

Stručnjaci za javne finansije ističu da s obzirom da nema konkretne stavke u budžetskim troškovima ne bi trebalo ništa konkretno da se desi sa ovim projektom ove godine.

Država često stavi u plan zaduživanja nameru da uzme kredit za neki projekat, ali to se onda ne realizuje godinama, a u nekim slučajevima nikada ne dođe na red.

 Loading ...

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže za danas da to što se kredit za Nacionalni stadion našao u planu zaduživanja nije garancija ni da će biti realizovan, niti da neće.

„To pokazuje nameru države da krene u zaduživanje, ali obično prođu godine dok se ne operacionalizuje“, ističe on.

Ni u drugim javnim evidencijama nema naznaka da bi gradnja stadiona mogla da počne u bilo kakvo dogledno vreme.

Jedina javna nabavka u vezi Nacionalnog stadiona koja se na portalu javnih nabavki može naći je ona o nabavci „geodetske i geološke podloge za potrebe izrade Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona“ koja je raspisana u septembru, a ugovor vredan oko 2,6 miliona dinara je zaključen krajem oktobra prošle godine. Rok za podnošenje geološko-geotehničkog elaborata ističe ovih dana.

Naručilac ovog posla je bio Urbanistički zavod Beograda, ali ni u gradskom Budžetu za 2020. godinu među desetinama kapitalnih projekata koji su planirani nema Nacionalnog stadiona.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture je u decembru 2018. godine započelo izradu Projekta izrade prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona vrednog 23.576.103 dinara koji bi trebalo da bude gotov ovog meseca.

Ovo znači da još nema ni idejnog projekta, pa se postavlja pitanje otkud uopšte cifra od 250 miliona evra za koju država planira da se zaduži.

To što u budžetu nije precizirano da će se novac za Nacionalni stadion potrošiti u ovoj godini ekonomisti Milanu Kovačeviću ukazuje da je projekat na dužem štapu nego što deluje.

„Mislim da se taj projekat neće ni ostvariti i možda je tako i bolje. Mislim da je u priličnoj meri to obećanje namenjeno navijačima, kojih u Srbiji nema malo, a istraživanja sigurno pokazuju koliko oni nose glasova“, napominje on.

On ističe i da se naš budžet inače pravi da dobro izgleda, planira se deficit, a onda na kraju godine bude suficit.

„Ja govorim da je to loše planiran budžet koji ne može da pogodi ni da li će biti deficit ili suficit na kraju godine. Planira se deficit, pa se pojavi suficit, a onda se višak novca troši mimo planiranja i diskreciono. Osim toga u budžetu imamo sve više arbitrarnog trošenja novca i to odgovara situaciji u kojoj Vlada kontroliše Skupštinu, umesto obrnuto“, ističe Kovačević.

Da Zakon o budžetu nije baš pouzdan pokazatelj kako će se do kraja godine trošiti novac poreskih obveznika ukazuje i Fiskalni savet u analizi završnih računa budžeta od 2002. do 2018. godine.

„Godišnji zakoni o budžetu Republike Srbije uglavnom nisu predstavljali čvrst okvir za vođenje ekonomske politike u periodu 2002-2018. Završni računi budžeta Republike u poslednjih 17 godina otkrivaju velika i sistematska odstupanja fiskalnog rezultata u odnosu na planove Vlade iz godišnjih budžeta“, navodi se u analizi.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta je skeptičan prema investicionim planovima još od onog Mlađana Dinkića sredinom 2000-ih.

„Pretpostavljam da će ove godine biti rađen projekat, a možda će biti postavljen i kamen temeljac pred izbore. Ali mi u uslovima niskog životnog standarda, ekoloških akcidenata, loše kanalizacione infrastrukture govorimo o nacionalnom stadionu. To se pravi kada se reše suštinski problemi, kada stanovništvo ima zdrav vazduh, pijaću vodu za sve, putnu infrastrukturu, mada se na tome radi“, napominje Đogović.