Najčešća plata u Srbiji nije dovoljna za život

Kako se sastavlja kraj sa krajem u takvim okolnostima pokazala je anketa “Danas pita, građani učestvuju: Kako se živi od prosečne plate u Srbiji”, a najčešći odgovor bio je – “bedno”.

Od 2.311 ljudi koji su odgovorili na postavljena pitanja, 1.954 nije zadovoljno visinom primanja, a samo 228 njih jeste.

Samo neki od komentara koje smo dobili su: “Bedan životni standard i mislim da posle Moldavije nema bednijeg”, “Da bi se opstalo mora da se radi još jedan posao, tako da nema slobodnog vremena”, “Cene iste kao na Zapadu, a plata pet puta manja”, “Borba za opstanak, briga je prisutna uvek, iz meseca u mesec”, “Sve je nesigurno, stalno se razmišlja o novcu koji nemate”….

Većina anketiranih čitalaca požalilo se da im posle plaćanja dažbina ne ostane dovoljno novca za život do kraja meseca. Svoje prihode ocenili su i izjavama poput “malo je naspram obima posla”, “malo, s obzirom na fakultetsku diplomu”, “malo za osnovne potrebe”, “malo je za pristojan život, dovoljno tek za puko preživljavanje“.

Anketirani čitaoci ukazivali su kako je ove godine sve poskupelo i da bi bilo dobro da im je plata bar desetak hiljada viša, s obzirom da porodica otplaćuje kredite i podižu decu.

Isticali su da su im primanja dovoljna za skroman život i ništa više, da ne mogu da prežive jer im posle plaćanja komunalija, od plate koja iznosi 40.000 dinara, ne ostane ništa.

„Uvek brinem da neću imati dovoljno novca do kraja meseca, posebno ako iskrsnu nepredviđeni troškovi, kvarovi, bolest…“ navodi u svom odgovoru jedan od ispitanika.

„Nisam zadovoljna, jer osim prehrane i računa ne uspevamo da priuštimo sebi skoro ništa, ali svesna sam da je većina radnika u goroj situaciji“, glasi još jedan od odgovora na pitanje da li ste zadovoljni visinom primanja.

„Ne mogu da obezbedim sebi normalan život, kvalitetnu hranu, odmor, novu odeću, da sipam dovoljno goriva, da redovno održvam auto, da odem u pozorište i bioskop bar jednom mesečno … Željan sam, bre, da sednem u restoran i da ručam u njemu“, istakao je u svojim odgovorima anketirani čitalac.

„Bez obzira što nisam pušač, ne izlazim, ne pijem, ne kockam se, ali ne mogu da uštedim ni jedan dinar, već se zadužujem kod prijatelja da bi obezbedio dom osnovnim stvarima za život, jer sa minimalcem u Srbiji ne može da se živi normalno“, naveo je u svom odgovoru drugi naš čitalac.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković, kaže za Danas da se rezultati koje smo dobili u anketi u velikoj meri poklapaju sa objektivnim parametrima i pokazateljima koji govore o visini dohotka.

– Prosečna plata jeste negde oko 65.000 dinara, ali je prosek akumulacija različitih veličina. Medijalna plata, odnosno, najčešća, iznosi manje od 50.000. Najmanje dve trećine zaposlenih i radno angažovanih prima manje od prosečne plate, dok prosek podiže jedan broj, nekakvih desetak posto zarada, koje se približavaju onome što je kompanija Clean Clothes za region utvrdila da je prihod potreban za pristojan život – pojašnjava Stojiljković.

Naglašava da u ovakvoj situaciji, jedino o čemu vredi govoriti, jeste prosečna potrošačka korpa koja je već izašla na 75.000, što praktično znači da prihodi ne omogućavaju da se na kvalitetan način živi.

– Ono što je plata za pristojan život (98.000 dinara) na to dodala, luksuz je za veliku većinu građana Srbije. Kod nas je prosečna porodica spala na tri člana i to zahteva da u kući imate dve prosečne plate, što je na tročlanu porodicu u situaciji gde dvoje radi, naučna fantastika.
Kod nas, otprilike, na takvu porodicu imate jednu trećinu i jednu i po platu, ili dve plate koje su manje, ili jednu platu uz nekakve dodatne prihode… – objašnjava profesor.

To potvrđuju i odgovori dobijeni u anketi. Upitani da li im posle plaćanja računa i dažbina ostaje dovoljno novca za adekvatan život do kraja meseca, naši anketirani građani mahom su rekli „ne“. Konkretno, 1.860 njih. Sa „da“ je odgovorila tek 351 osoba.

Oni kojima plata nije dovoljna, na pitanje šta im nedostaje navodili su: “apsolutno sve”, “da uštedim”, “dostojanstvo”, “novac za svakodnevne potrepštine” i “bogatiji socijalni život”.

Među odgovorima su i garderoba, lekovi, putovanja, ogrev, a fali i za račune, pozorište, koncerte, kupovinu tehnike, normalno održavanje domaćinstva, frizera, kozmetički tretman, kvalitetniju hranu ili konkretnije “riba, orašasti plodovi, junetina, voće… hrana je preskupa za platu koju primam“, kako glasi jedan od ogovora, dok drugi čitalac nema dovoljno novca „da izvede nekad gospođu na kafu“.

“Mnogo toga nedostaje. Za dva sina, studenta garderoba, obuća… Da ne pominjem da na odmor nismo išli 10 godina”, kaže jedan od ispitanika.

Anketirani su navodili i da im fali novac za kulturne događaje, putovanja, za brigu o zdravlju, osnovne stvari za život i higijenu. “Kupuje se samo ono što se mora, bez čega se ne može“, glasi jedan od odgovora.

Na konto plate koju primaju, 351 osoba je svoj standard ocenila nulom, 684 njih jedinicom, dvojku je dalo 627 ljudi, ocenu tri navela je 471 anketirana osoba, četvorku je dalo 125 ljudi, dok su peticom svoj životni standard ocenila samo 53 anketirana.

– To je strategija svakodnevnog preživljavanja i strategija odricanja od svega, što je neka vrsta komocije pristojnog življenja. Rezultati koje ste dobili, znače da smo otprilike dvotrećinski siromašno društvo. Društvo koje se nalazi u okolini siromaštva ili jedva nešto iznad nje. To obeležava egzistenciju velikog broja naših sugrađana – ističe profesor Stojiljković.

Inače, među radnim mestima koja su ispitanici naveli, nalaze se gotovo sva postojeća zanimanja, od zanatskih do IT i akademskih.

Od toga, 1.918 njih smatra da nije adekvatno plaćeno za posao koji obavlja.

– Prođete kroz rat, izgubite tehnološke veze, uđete u privatizaciju u logici spržene zemlje ili onoga što Naomi Klajn zove kapitalizam katastrofe, kada sve možete da kupite mnogo jeftinije nego što biste inače, uđete u privatizacije kakve ste imali… I onda u godinama kada imate nekog razvoja, vi nemate razvoj koji je kohezivan, već razvoj koji održava siromaštvo na relativno visokom nivou i uvećava nejednakost – pojašnjava Stojiljković i objašnjava da je situacija u kojoj smo sada posledica tri decenije prethodnog „razvoja“ i odabrane razvojne strategije, razvijane na radno intenzivnom i jeftinom radu.

Dodaje da se ni jedna država na svetu nije razvila samo na stranim investicijama.

Kao rešenje profesor predlaže progresivniju poresku politiku, držanje javnog sektora izvan kontrole partijskih poslušnika i mediokriteta, razvojnu politiku i strategiju zasnovanu na domaćim prednostima i onda je to, prema Stojiljkovićevim rečima, nekakva vrsta izlaza. Insistira na tome da se mora otvoriti posao za profesionalnu administraciju i menadžment, inače će mladi i dalje odlaziti.

Stojiljković zapaža da se Srbija i region užasno brzo demografski prazne, a da pandemija to samo trenutno zaustavlja. No, ipak je optimističan.

– Ako u tome odete predaleko, dolazite u situaciju, i to je deo mog optimizma, da počne da vam nedostaje ta kvalifikovana radna snaga, ona koja napušta zemlju i moraćete da im povećate plate – zaključuje Stojiljković.

Pristojnu zaradu tek svaki deseti građanin

Više od 100.000 mesečno zarađuje 236 ispitanih (malo iznad deset procenata), 366 anketiranih građana ostvaruje prihod između 70.000 i 90.000 dinara, 300 njih prima više od 60.000 dinara a 254 je reklo da im plata premašuje 50.000 mesečno.

Ipak, najveći broj ispitanika, njih 530, odgovorilo je da prima između 40.000 i 50.000 dinara dok je 466 (oko 20 odsto) izjavilo da im je mesečna plata između 25.000 i 35.000.

Ispod „minimalca“, dok između 15.000 i 25.000 mesečno, prima 159 ispitanih (oko pet procenata).

Inače prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 65.025 dinara iznosi prosečna zarada u Srbiji za maj mesec, dok je medijalna (iznos do koga zarađuje 50 odsto zaposlenih) plata 49.869 dinara.