Nema ko da radi ni za 99.000 dinara

Nedavno su zaposlili 1.600 Borana, ali njima potrebne radne snage na birou u ovom gradu više nema. Kako je Beti rekla direktorka NSZ u Boru Lidija Načić, ne postoje kadrovi za određena zanimanja poput mašinskih i elektro-inženjera, nema ni pravnika sa položenim pravosudnim ispitom.

Zbog toga je Ziđin krenuo u potragu za novom radnom snagom, zbog čega su u zgradi Gradske uprave u Zaječaru ove nedelje predstavili slobodna radna mesta svim zainteresovanima koji su bili pozvani da ponesu svoje biografije.

Prema pisanju Ist medije kineski poslodavac traži tehničare mašinske i elektro struke, bravare, metalostrugare, automehaničare, elektrotehničare, elektroničare, vozače teških teretnih vozila i kamiona, bageriste, geometre, manevriste i mašinovođe. Ziđinu su potrebni i diplomirani ekonomisti, pravnici, inženjeri elektronike, mašinstva, rudarstva i ostali diplomirani stručnjaci iz oblasti elektrotehnike, mašinstva i rudarstva.

To što u Boru manjka ovih profila nije čudo jer veći deo onoga što Ziđin traži ne postoji ni na evidenciji NSZ na nivou cele zemlje.

Našem listu su iz NSZ tokom leta rekli da na birou nemaju rukovaoce bagera i mašina za izradu lake ambalaže, livce, bušače u podzemnoj eksploataciji, geodete, projektante niskogradnje, a među najtraženijim zanimanjima kojih takođe nema dovoljno su i radnici na obezbeđenju, tesari, zidari, armirači.

Prosečna neto zarada u Ziđinu je u prvoj polovini ove godine iznosila 98.774 dinara, odnosno 7,8 odsto više nego prošle godine i 19,3 odsto više nego 2019, piše Ist media. Plate u Ziđinu su redovne, navode na ovom portalu i 54 odsto veće od proseka u Srbiji.

Predsednik sindikata UGS Nezavisnost u Ziđinu Časlav Gavrić kaže da plate u onom delu kompanije, nekadašnjem RTB Boru, jesu na tom nivou, ali da ne zna kako se kreću u novom rudniku Čukaru Peki.

„To je prosek kod nas u Ziđinu, u delu koji je nekada bio RTB Bor, a kolike će plate biti u novom rudniku to još ne znamo, tamo nismo još sindikalno organizovani, dosta je ugovora na određeno“, kaže Gavrić za Danas.

Tačno je, kako kaže, da Ziđin traži radnike i čuo je da na tržištu postoji manjak profila koji su potrebni ovoj kompaniji.

„Pitanje je i kakvi su uslovi, obično poslovodstvo postavlja i neke uslove kada se radi o godinama, jer neće da zapošljavaju starije, sve preko 40 godina ne upošljava se“, ističe on.

Prema podacima sa APR, prošlu godinu Ziđin je završio sa 5.472 zaposlena, trenutno ih, kaže Gavrić, radi između 5.700 i 5.800, dok na drugom mestu, u novom rudniku Čukaru Peki nedostaje nekih 500 ljudi.

„Toliko planiraju da uposle, taj rudnik je već neko vreme u pripremi za otvaranje, s jeseni je plan da krene i da se ozbiljnije radi. Tu sigurno nedostaje stručni kadar i tehnički, ali i pravno-ekonomske struke“, naglašava Gavrić.

Prva polovina godine za radnike Ziđina protekla je u pregovorima sa poslodavcem kako će izgledati novi kolektivni ugovor, a zbog nezadovoljstva novim pravilnikom o radu koji je firma donela nakon što je krajem juna stari istekao radnici su najavili i štrajk. Nakon dosta pregovora situacija je izglađena.

„Uspeli smo zajedno sa Ministarstvom rudarstva da rešimo problem, poništen je Pravilnik o radu koji su doneli i usvojen je novi koji je sadržao ista prava kao Kolektivni ugovor koji smo imali ranije, s tim da su oni bili dužni da nastave pregovore, ali od toga još nema ništa“, kaže Časlav Gavrić.

Radnicima trenutno, kako kaže, odgovara ovaj Pravilnik koji sadrži ista prava kao stari Kolektivni ugovor i koji omogućava povećanje zarade, koji prethodni zbog kog su se pobunili nije predviđao.

Srbija Ziđin Koper je u većinskom vlasništvu kineske Zijin International Mining Company Limited sa sedištem u Hongkongu, koja je pre tri godine kupila RTB Bor. Kompaniji Ziđin majning ove godine Ministarstvo rudarstva odobrilo je i izgradnju rudarskih objekata kao i izvođenje radova u rudniku bakra i zlata Čukaru Peki.

Najavljena vrednost investicija u ovaj rudnik je 474 miliona evra, a predviđena je godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata. Kada su dali odobrenje iz Ministarstva rudarstva su poručili da će otvaranjem ovog rudnika, koje je planirano u poslednjem kvartalu 2021, Srbija postati drugi proizvođač bakra u Evropi, posle Poljske, a da će se učešće u proizvodnji ove rude povećati sa sadašnjih pet na 18 odsto.