Nepravilno potrošeno 217 milijardi dinara budžetskog novca

Korisnici javnih sredstava koji su napravili najveće greške i nepravilnosti bile su opštine, gradovi, javna preduzeća, komunalna preduzeća, ali i zdravstvene ustanove, rekao je Pejović u intervjuu za „Večernje novosti“.

„Greške utvrđene u finansijskoj reviziji odnose se na pogrešna evidentiranja poslovnih promena i izvršenih transakcija, pogrešnom utvrđivanju poslovnog rezultata, probleme kod korišćenja različitih aplikacija u knjigovodstvu, greške kod sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja“, kazao je državni revizor.

Istakao je da se nepravilnosti u poslovanju pre svega odnose na javne nabavke, preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, obračun i isplatu plata i zarada, isplatu bez pravnog osnova i bez validne dokumentacije, kod pripreme i donošenja finansijskih planova i budžeta, popisa imovine i obaveza.

„Glavni uzrok nastanka otkrivenih nepravilnosti i nesvrsishodnosti kod korisnika javnih sredstava je u tome što sistem internih kontrola ne funkcioniše u dovoljnoj meri efikasno i funkcionalno. Takođe, treba povećati integritet i kompetentnost kod rukovodstava i kod zaposlenih“, kazao je Pejović.

On smatra da odgovorna lica korisnika javnih sredstava treba da povećaju upravljačku odgovornost i da jasnije i snažnije iskažu odgovarajući „ton sa vrha“.

Dodao je da je DRI do sada, od početka svog rada 2007. godine, podneo više od 2.100 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, da su u više od 1.000 ovih postupaka odgovorna lica platila novčane kazne, a da su procesi završeni.

„Podneto je i 260 krivičnih prijava, od čega je 60 postupaka završeno na način da su se odgovorna lica sporazumevala sa tužilaštvom i platila određeni novčani iznos. Podneto je i 180 prijava za privredni prestup i oko 200 informacija nadležnim tužilaštvima u vezi sa odredjenim činjenicama koje su uočene u toku revizije, a mogu da budu indikator za postojanje nekog krivičnog dela“, rekao je Pejović.

Potvrdio je i da je povećan broj takozvanih revizija svrsishodnosti, koje smatra revizijama budućnosti, koje proveravaju da li su javna sredstva uložena za prave stvari, da li su se prave stvari radile na pravi način, kao i da li se javna sredstva troše ekonomično, efikasno i efektivno, odnosno da li su ostvareni planirani ciljevi.

„Već smo ove godine počeli sa revizijama svrsishodnosti iz različitih oblasti od zaštite šivotne sredine i socijalne zaštite, preko IT sistema, do dostupnosti i ispravnosti vode za piće“, kazao je Pejović i dodao da će se raditi revizija u oblasti komunalnih delatnosti i pružanja javnih usluga, kako iz ugla utvrdjivanja njihovih cena, ali i sa stanovišta njihovog kaliteta.