Neprihvatljivo je da imovina Srbije pripadne Prištini

Jedna trećina jezera nalazi se na prostoru Opštine Novi Pazar, a preostali deo na severu KiM, i ne postoji mogućnost da bude pregrađeno, kao ni da Priština ostvaruje profit od Gazivoda – ističe u razgovoru za Danas Aleksandar Vulin, direktor vladine Kancelarije za KiM, komentarišući ovaj važan segment pregovora Beograda i Prištine u domenu energetike.

• Može li se, i na koji način, precizno utvrditi kojom imovinom Srbija raspolaže na KiM?

– Može, i mi to činimo. Potrebno je da utvrdimo šta se izmenilo u odnosu na prethodni period jer neki pravni subjekti iz ostalih delova Srbije, koji su imali imovinu ili određena potraživanja na KiM, više ne postoje, odnosno ili su pod stečajem, ili su ugašeni, ili su prešli u neki drugi organizacioni oblik. Ali, veoma precizno se zna koliko je država Srbija uložila sredstava i kolika je vrednost međunarodnih kredita koje smo podizali za recimo termoelektrane. Mi i danas redovno plaćamo rate.

• Imajući u vidu činjenicu da je veći deo imovine Srbije na KiM privatizovan bez saglasnosti Beograda, koji su mogući mehanizmi za prevazilaženje takvog problema?

– Privatizacija koja je sprovedena na KiM za nas je neprihvatljiva jer se koristio isključivo kriterijum nacionalnosti, a ne aršini koji su prihvatljivi za sve strane. To znači da Srbi nisu učestvovali u navedenom procesu. Čak je i Umnik konstatovao da je privatizacija nezakonita i da je rađena bez njegove kontrole. Podsećam da po Rezoluciji 1244 Umnik ima pravo upravljanja, ali ne i raspolaganja imovinom na KiM, pa prema tome nije mogao da otuđi našu imovinu, odnosno da sprovede privatizaciju. Mehanizam za prevazilaženje ovih problema jesu briselski pregovori. Mi se obraćamo i međunarodnim institucijama, ali na osnovu dosadašnjih iskustava sa Međunarodnim sudom za pravdu iz Strazbura, čije su se odluke, zbog proizvoljnih tumačenja, slomile na leđima Srbije, mislim da direktni razgovori predstavljaju brži i efikasniji način za rešavanje svih značajnih pitanja.

• Šta se događa u vezi s penzijama korisnika koji su to pravo stekli na KiM, ali im penzije nisu isplaćivane od 1999. godine?

– Penzije su stečeno pravo i ta obaveza ne može da bude izbegnuta, ali suočeni smo sa nekoliko teškoća, uključujući nedostatak dokumentacije. Nije naša krivica što je za vreme bombardovanja 1999. uništen najveći deo dokumenata Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje na KiM. Situaciju dodatno komplikuje nedostatak platnog prometa s Prištinom, što znači da bi osiguranici morali da dođu u recimo Kuršumliju ili Kosovsku Mitrovicu ukoliko žele da podignu penziju i ne znam zašto neki to nisu činili u prethodnih 14 godina. Ima i paradoksalnih situacija. Na primer, u jednom stanu u Novom Pazaru prijavljeno je 70 ljudi koji pokušavaju da ostvare pravo na penziju, što je, priznaćete, nezamislivo.

Po ugledu na Hrvatsku

* Postoje li iskustva drugih zemalja nastalih na prostoru bivše Jugoslavije na koja se možemo ugledati kad je reč o rešavanju spornog pitanja korisnika penzija sa KiM?

– Da, postoje. Pomenuću Hrvatsku, koja isplaćuje penzije od trenutka kada je postignut sporazum u vezi s tim pitanjem, a ne za sve protekle godine. Na tom modelu ćemo i mi insistirati. Ali, pomenuću još nešto. Zanimljivo je da neko misli da ima pravo da dobije penziju, a istovremeno zastupa stav da Srbi sa KiM nemaju pravo da učestvuju u privatizaciji društvenih dobara u koje su i sami ulagali. Ja bih u nekim budućim razgovorima u Briselu obe stvari stavio na sto.