Novica Tončev zaboravio svoju of-šor firmu

Firmu „Service for Efficient Energy“ je bio dužan da prijavi po zakonu, objavio je juče KRIK u nastavku serije „Pandorini papiri“.

Novica Tončev potvrdio je Danasu da je osnovao firmu pod nazivom Service for Efficient Energy, sa poslovnom idejom da gradi mini-hidroelektrane u Srbiji.

„Firma nikada nije zaživela, nije imala račun, niti je jedan projekat pokrenut sa njom. Service for Efficient Energy je zatvorena samo nekoliko godina nakon osnivanja, a budući da firma nikada nije radila, niti prihodovala, nisam je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije“, rekao je Tončev za naš list.

Novinarima KRIK-a ministar bez portfelja najpre je negirao, potom potvrdio da je bio vlasnik firme, rekavši im isto što i nama juče – da firma nije radila i da je zbog toga nije prijavio Agenciji.

„Otkrili smo da je Novica Tončev osnovao 2010. of-šor firmu koja je postojala do 2013, ali nije poznato koja je bila njena svrha. Najpre je negirao da zna bilo šta o njoj, a onda je rekao da je hteo da se bavi mini-hidroelektranama i da se od toga odustalo zbog čega je firma zatvorena i nema nikakav promet“, kaže za Danas Marija Vučić, novinarka KRIK-a.

Problem je, napominje ona, to što on tu firmu nije prijavio Agenciji iako je bio u obavezi da to učini jer je bio javni funkcioner i tada, kao i sada.

„On nam je pokazao svoje prijave, one su vrlo uredne i ažurne, ono što je prijavio vrlo je detaljno prijavio. Ovu firmu, međutim, nije prijavio, zato što, kako je rekao, nije radila. On je bio u obavezi da je prijavi svakako tako da je to kršenje zakona“, ističe Vučić.

Ovo je još jedan primer, kako kaže, lošeg manira koji imaju političari da izbegavaju da prijave imovinu. Vučić kaže da Tončev nije izolovan slučaj i podseća na priče koje je KRIK objavio o Nikoli Petroviću i Siniši Malom.

KRIK je juče u tekstu „Firma koje se niko ne seća otkriva veze Tončeva i srpskog biznismena“, a koji je rezultat istraživanja „Pandora papiri“, koje predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, između ostalog otkrio i da je posredstvom of-šor kompanije na BDO Tončev bio i vlasnik računa u Švajcarskoj.

„Tončev je bio vlasnik i računa u Švajcarskoj, zaključuje se iz dokumenata procurelih iz švajcarske agencije SFM koja se bavi osnivanjem of-šor firmi. Ova agencija je, nakon što je Tončevu osnovala firmu, izdala fakturu da naplati svoje usluge, među kojima je otvaranje računa u ovoj zemlji“, ističe se u tekstu.

Marija Vučić kaže da je Tončev njima rekao da je ta firma imala nula dinara prometa, potom je negirao da ima račun i rekao da će preko advokata dostaviti dokaze ali to nije učinio. Tončev ni Danasu juče nije odgovorio na pitanje da li je račun za tu firmu imao u banci u Švajcarskoj.

„Da li je bilo novca na tim računima mi to ne znamo, jer nemamo ovlašćenje da gledamo tuđe račune. Trebalo bi Agencija i Uprava za sprečavanje novca, Tužilaštvo to da urade, ali imajući u vidu prethodna iskustva, mislim da se to neće desiti“, ističe Vučić i kaže da će i sama kontaktirati nadležne da vide da li će nešto preduzeti, ali da ne očekuje njihovu reakciju.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioneri su dužni da svoju imovinu, prihode, firme, prijavljuju Agenciji za sprečavanje korupcije. Ukoliko to ne urade, krivično odgovaraju a moguće kazne su zatvor od šest meseci do pet godina, ali i zabrana obavljanja javne funkcije narednih deset godina.

Predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović kaže za Danas da bi bez obzira na to da li radi ili ne, da li ima prihode ili samo postoji kao pravni subjekt u nekom registru – firmu trebalo prijaviti Agenciji.

„Bez obzira na to da li firma ima novca ili ne, što nema vrednost u smislu imovine, kao takva može da bude predmet nekog pravnog postupka, može da se proda, nebitno da li je to samo poštansko sanduče i ono može da se proda, ima neku vrednost“, ističe Dobrašinović.

Suštinski, kako kaže, nema bitne razlike između njega i Nikole Petrovića, jer i jedan i drugi nisu prijavili firmu koja je registrovana u poreskom raju. Razlika je, međutim, napominje Dobrašinović, u tome što je Tončev bio funkcioner opštine kada je registrovao firmu, ali je imovinu imao i pre nego što je to postao, imao je firmu pre toga. Kod Petrovića je, ističe on, drugačije jer je sve stekao zahvaljujući funkciji.

Dobrašinović kaže da ne očekuje da će bilo koga od funkcionera koji su svoje mesto zbog kršenja zakona našli u Pandorinim papirima odgovarati krivično jer, ovako formirane agencije i tužilaštva, kako kaže, postoje da niko ništa ne bi radio, da niko ne bi odgovarao.

„Uhapsiće nekoga ko dobacuje na ulici, ali za pljačke koje se mere milionima i ove gde javni funkcioneri ne prijavljuju imovinu što je krivično delo, tome ne treba da se nadamo. Jer ovaj sistem opstaje zahvaljujući tome što su takvi ljudi nedodirljivi“, napominje Dobrašinović.

Ni promena vlasti, ističe on, neće doneti ništa novo dok se ne promeni odnos javnih funkcionera prema javnom dobru i javnom interesu a za to treba ogroman pritisak javnosti koja će ih naterati na najmanje pristojnost.

„Bez toga nema ništa, stroga pravila, promena nadležnosti u institucijama, promena u odnosu svih aktera od građana do onih koji su na javnim funkcijama. Niko nam neće pomoći ako ne pomognemo sami sebi. Ovako izgleda kao da nas se ne tiče što neko krade naše pare“, naglašava Dragan Dobrašinović.

Da svaki javni funkcioner treba da prijavi imovinu tvrdi i Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija. Svako ko je, kako kaže, prihvatio da bude javni funkcioner sa tim je prihvatio i neka prava i moć, ali i obaveze.

„Zato svako treba da prijavi sve što ima, siguran sam da Agencija za sprečavanje korupcije može da pomogne onome ko joj se obrati za pomoć ukoliko ne zna šta treba da radi, oko tumačenja šta treba a šta ne da se prijavi“, ističe Minić. Funkcioneri su ti, napominje on, koji uvek mogu da dobiju pomoć stručne službe, nekog ko im pomaže da ispune obaveze koje imaju.

Prvi čovek Surdulice

Novica Tončev rođen je 1962. godine u Nišu, gde je nakon završene srednje i osnovne škole u Surdulici završio i Građevinski fakultet. Vlasnik je porodične firme „Tončev gradnja“, ali je član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije i predsednik Fudbalskog saveza regiona istočne Srbije, kako se navodi na sajtu Vlade.

Od 1990. do 2000. bio je predsednik Mesne zajednice Božica, a od 1996. do 2000. i član Izvršnog saveta Skupštine opštine Surdulica. U periodu 2000. do 2004. bio je potpredsednik Skupštine opštine Surdulica, od 2008. do 2014. i predsednika Opštine Surdulica. Nakon toga šest godina je je bio i predsednika SO Surdulica. U više navrata biran je za narodnog poslanika, a od 2010. i član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.