Osim u izjavama, zamene za ruski gas nema

Na to ukazuje prvi sastanak predstavnika ministarstva i direktora javnih preduzeća iz ovog sektora koji je završio izbacivanjem Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, sa sastanka.

Takođe, iako je delovalo da je deo u Vašingtonskom sporazumu koji se odnosi na diversifikaciju snabdevanja energentima više simboličan ustupak američkoj strani nego stvarna obaveza države, ispostavlja se da ga ministarka shvata ozbiljno.

Ona je izjavila da je za Srbiju pitanje energetske diversifikacije veoma važno i da je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma bio veliki izazov.

„Kao što je važna transportna, tako je važna i energetska infrastruktura. Srbija treba da gradi svoju infrastrukturu, da se povezuje sa regionom, da otvara tržište i koristi energiju iz više izvora, da ni od koga ne zavisimo“, rekla je Mihajlović gostujući na televiziji.

Takođe je istakla da su „sve kompanije dobrodošle u Srbiju, da izgradimo gasovode, da imamo druge dobavljače, da vodimo računa o izvorima naftnih derivata i da otvorimo tržište“.

Ovo najavljuje velike promene pre svega za Srbijagas koji je monopolista na srpskom tržištu.

Osim toga, još 2015. godine trebalo je da se iz Srbijagasa izdvoje preduzeće za transport i distribuciju kako bi se uskladili sa direktivama iz Trećeg energetskog paketa EU.

Firma Transportgas je osnovana, ali je distribucija i dalje u rukama Srbijagasa.

Inače, direktor Transportgasa Stevan Dukić nije se odazvao sastanku, „zbog čega će biti pozvan na odgovornost“.

Zanimljiva je i njena opaska da „vodimo računa o izvorima naftnih derivata“, s obzirom da je uvoz naftnih derivata slobodan, a najveći snabdevač na tržištu je Rafinerija nafte Pančevo u vlasništvu Naftne industrije Srbije čiji je vlasnik 51 odsto ruski Gasprom, a 49 odsto Republika Srbija.

Ovde dolazimo i do diversifikacije snabdevanja i energetske zavisnosti.

Srbija proizvodi električnu energiju za sada uglavnom dovoljnu za sebe.

Nafta je berzanska roba koja se kupuje na tržištu i najveći deo Srbija uvozi.

Prema podacima RZS-a za 2019. primarna proizvodnja nafte u Srbiji (NIS) iznosila je 850.469 tona sirove nafte, a uvoz je iznosio 2.346.332 tona.

Što se tiče prirodnog gasa, proizveli smo 438,6 miliona kubnih metara, a uvezli skoro pet puta toliko – 2,26 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Prošle godine od 1,77 milijardi dolara vrednog uvoza nafte i derivata, 720 miliona dolara (oko 40 odsto) je bilo iz Rusije.

S druge strane, skoro celokupan uvoz gasa stiže iz Ruske Federacije.

Od ukupnog uvoza od 706 miliona dolara, 650 miliona je iz Rusije.

Što se tiče energetske nezavisnosti, a tu se po pravilu misli na nezavisnost od ruskih energenata, šanse za diversifikaciju su male.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, ističe da je kod gasa to i fizički nemoguće dok kod nafte postoji određena mogućnost za smanjenje uvoza iz Rusije.

„Potrebne količine gasa u ovom trenutku ne postoje. Ne insistiraju džabe Nemci na završetku Severnog toka 2, a već pominju i Severni tok 3. Osim gasa iz Rusije, postoje gasna polja u Kaspijskom moru, Šah Deniz 1 i 2, pod kontrolom Azerbejdžana, kapaciteta od oko 32 milijarde kubnih metara godišnje. To su relativno male količine ako uporedimo recimo sa kapacitetom Severnog toka koji je dva puta po 55 milijardi kubnih metara godišnje. Eventualna nalazišta u Istočnom Mediteranu se procenjuju na oko 12 milijardi kubnih metara. Gasovod o kome se često priča je TANAP i TAP koji je nastavak ovog prvog i on vuče azerbejdžanski gas“, objašnjava Zdravković.

Dok sa gasom uz biznis uvek ide i politika, kod nafte je čist posao. Nju je teoretski lakše kupiti od drugih proizvođača, ali kako objašnjava Zdravković, problem su rafinerije i skladišta.

„Posle raspada Jugoslavije i prodaje NIS-a, ostala nam je jedna rafinerija, u Pančevu i ona pripada NIS-u. Zbog toga smo opet zavisni od Rusa, a teško možete njih naterati da kupuju nečiju drugu naftu. Privatnici mogu da uvezu nekoliko cisterni iz rafinerija u Mađarskoj, ali država ne može tako, mora strateški da se ponaša. Druga stvar je proizvodnja nafte u Srbiji na koju NIS plaća rudnu rentu od tri odsto, dok Gasprom u Rusiji plaća 30 odsto. To je pitanje problematičnog ugovora koji je zaključen sa Rusima“, napominje Zdravković.

„A na energetskoj efikasnosti koja takođe smanjuje energetsku nezavisnost i gde stvarno mogu nešto da urade – ne rade ništa“, zaključuje Zdravković.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, slično komentariše situaciju na energetskom tržištu, takođe konstatujući da u gasnom sektoru nije moguće izvršiti diversifikaciju izvora jer ne postoje izgrađeni gasovodi kojim bi se gas koji nije ruski sprovodio do Srbije.

I ekspert za energetiku Goran Radosavljević ima isto mišljenje.

– Što se tiče diversifikacije, kada je reč o naftnom sektoru, tu za tako nešto nema prostora. Jednostavno, nafta se u Srbiji kupuje na tržištu. Naftna industrija Srbije, kao jedini prerađivač nafte u zemlji, najmanje kupuje naftu od Gaspromnjefta iz Rusije, već najveće količine uzima od trgovaca naftom. Kada je reč o gasu tu prostora za diversifikaciju izvora ima, ali samo u tehničkom smislu. Realna alternativa u ovom trenutku ne postoji. Tehnički gledano, pak, diversifikacija je moguća jer bi se gas mogao nabavljati preko gasnih terminala u Hrvatskoj i Grčkoj, ali upitno je da li bi mogle da budu obezbeđene dovoljne količine, adekvatno snabdevanje i prihvatljiva cena za taj gas – navodi Radosavljević.

Bajatović: Komentar ću imati uskoro

Dušan Bajatović, kog je ministarka Zorana Mihajlović izbacila sa sastanka u Vladi Srbije, juče je u izjavi za Danas imao samo kratku opasku na ovaj incident:

– Komentar još uvek nemam, ali ću ga imati uskoro – rekao je Bajatović.

Vuletić: Bajatović stručniji od Mihajlovićeve

Vojislav Vuletić kaže za Danas da to što je ministarka udaljila sa sastanka Dušana Bajatovića predstavlja klasično nevaspitanje.

„Ne priliči ministarki da direktora javnog preduzeća, koje spada pod njen resor, izbacuje iz zgrade Vlade tako što traži da interveniše obezbeđenje“, kaže Vuletić, dodajući da to što Bajatović nije došao sa saradnicima predstavlja samo izgovor i da je pravi razlog izbacivanja direktora Srbijagasa sa sastanka „to što on o gasnom sektoru zna više od nje“.

„Zorana Mihajlović se ne razume u resor kome je na čelu. S druge strane, Bajatović je dobro upoznat sa zbivanjima u gasnom sektoru. Stoga ministarka Mihajlović u poređenju s njim kada da izjavu vezanu za gas ispadne nestručna. To je osnovni razlog zbog koga je udaljavanjem sa sastanka htela da dezavuiše Bajatovića“, navodi naš sagovornik.