Otkud rast zaposlenih u Srbiji posle krize?

To je javnosti saopštio ministar rada Zoran Đorđević pre dva dana, a Danasu potvrdio Republički zavod za statistiku.

Prema podacima Centralnog registra, polovinom maja u našoj zemlji bilo je registrovano 2,19 miliona zaposlenih, a rast broja radnih mesta posle krize u odnosu na period od pre krize postoji jedino u kategoriji zaposlenih kod pravnih lica, kojih je u maju bilo za 14.896 više nego u februaru.

Ukupan broj onih koji su u radnom odnosu, kako navodi RZS, povećan je za 12.640, jer je kod privatnih preduzetnika broj smanjen za 2.256 zaposlenih.

Za 4.314 je manje onih koji rade na osnovu ugovora o delu, a i broj registrovanih poljoprivrednika od februara do maja „istopio“ se za 1.338.

U krizom najpogođenijem sektoru usluga smeštaja i hrane najlošije je kada se radi o zapošljavanju, u maju je ovaj sektor imao 2.100 ljudi manje, u obrazovanju ih je bilo 1.795 manje, dok je „profitirao“ sektor informacija i komunikacija u kom je nakon ukidanja vanrednog stanja bilo za 3.928 više zaposlenih nego pre krize.

Više zaposlenih u maju nego krajem februara u našoj zemlji bilo je i u prerađivačkoj industriji (2.922), i građevinarstvu (2.552).

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da nezaposlenost u prvom kvartalu ove godine iznosila 9,7 i da kada se uporedi sa februarom 2020. podatak iz maja pokazuje da je bilo više zaposlenih, što je protumačio pojavom novih profesija i zanimanja koja je probudila epidemija.

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u prvom kvartalu 2020. broj zaposlenih iznosio je 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 310.300.

U isto vreme registrovana zaposlenost je u prvom kvartalu ove godine bila 2,18 miliona, od čega je 1,7 miliona zaposlenih u pravnim licama, 374.306 su preduzetnici i 68.885 poljoprivrednici.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Danas da prema podacima od sredine marta koje su oni dobili na sednici SES-a bilo 15.000 manje prijavljenih u tom trenutku.

Zato, kako kaže, sumnja u podatak da zaposlenost sada posle krize raste, naročito ako imamo i podatak o padu industrijske proizvodnje.

„Što se mene tiče, da komentarišemo možemo onoga trenutka kada sve državne ustanove ujednače podatke i kažu nam koliko ljudi zaista radi. Ovde ne pričamo o Anketi o radnoj snazi prema kojoj u Srbiji radi 800.000 ljudi više nego što zaista jeste. Ta Anketa računa i one koji su radili i sat vremena. Zaposleni su oni koji plaćaju doprinose i sve poreze ili kojima to plaćaju poslodavci“, ističe Vuković.

Kada bi, napominje on, kriterijum za računanje broja zaposlenih bio samo to ko plaća poreze i doprinose onda stopa nezaposlenosti ne bi bila 10, već 20 odsto.

Jedan od sektora koji nije pretrpeo direktnu štetu od krize, ali u kom je opet bez posla ostalo više od hiljadu ljudi jeste poljoprivreda.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za naš list kaže da oni imaju problem sa nedostatkom radnika jer je malo onih koji će da rade privremeno.

„Nama su potrebni radnici, u ratarstvu naročito, ali mi ne možemo da ponudimo njima da rade cele godine kada posla ima za četiri, pet meseci“, ističe Jakšić.

On kaže da vanredno stanje i kriza nisu toliko uticali na poljoprivredne radove jer su oni imali dozvolu da budu na parcelama, ali da ih sada brine kako će ići otkup robe.

„Plašimo se da može da dođe do nove krize, koja bi mogla da dovede do zabrane izvoza, a pitanje je da li će biti novca za isplatu“, napominje Jakšić.

Prema podacima RZS, zaposlenost je u Srbiji u prvom kvartalu smanjena za 60.800 u odnosu na poslednje mesece prošle godine, od čega je 51.400 u neformalnom sektoru.

Zaposlenost je smanjena u Južnoj i Istočnoj Srbiji i to za 31.000, Vojvodini za 27.900, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 13.800, dok je jedino u Beogradu zabeležen rast broja zaposlenih i to za 11.900.

Uticaj pandemije korona virusa na kretanja na tržištu rada u tom periodu je zanemarljiv, a jedine promene koje bi se, kako navodi RZS, mogle u tom periodu delimično dovesti u vezu sa tim, ali i sa sezonskim uticajem, jeste rast stope neaktivnosti za jedan procentni poen, kao i promena u strukturi zaposlenosti.