Penzioneri i radnici na minimalcu gube trku sa potrošačkom korpom

To je uprkos brojevima koji se koriste da prikažu rast ekonomije, teško dokazati baš zahvaljujući opet brojevima, samo kada se pažnja usmeri na odnos primanja i troškova. On, između ostalog, pokazuje da čak i prosečna plata gubi dah u trci sa prosečnom potrošačkom korpom, dok je za minimalnu zaradu i prosečnu penziju postala nedostižna uprkos tvrdnjama o zlatnom dobu.

Prosečna plata 2010. godine bila je tek za oko 200 dinara manja od prosečne potrošačke korpe, čija je vrednost tada počela zvanično da se objavljuje. Deset godina kasnije, kada su plate počele da rastu uprkos pandemiji – zafalilo je „samo“ blizu 8.000 dinara.

Mnogo je teže ako se u računicu uključe prosečne penzije ili minimalci koje u Srbiji prima više od 350.000 ljudi. Tu za dobru sliku ne pomaže ni kada se poređenje pravi sa minimalnom potrošačkom korpom. Tako je pre deset godina minimalna plata bila za oko 6.000 manja od prosečne penzije i za prosečnu korpu nedostajalo je radnicima nešto manje od 24.000, a penzionerima 18.000. Za minimalnu, prvima je falilo 9.500 a drugima oko 4.000 dinara.

U prošloj godini, jaz se produbio, a obe su korpe već daleko odmakle – za prosečnu je radniku sa minimalcem nedostajalo više od 42.000 a prosečnom penzioneru više od 46.000 ili tri mesečna primanja kako bi se podmirili troškovi jednog meseca. Ove dve kategorije građana ne mogu da izdrže ni trku sa minimalnom potrošačkom korpom, jer prvima fali 6.000, a drugima više od 10.000 dinara. Pri tom, i same korpe imaju pomalo neobjašnjiv rast jer je pre deset godina prosečna bila za 14.000 skuplja od najosnovnije a danas je ta razlika 37.000 dinara.

Ekonomisti su saglasni da podaci o zaradama i potrošnji ukazuju na sve veće raslojavanje i da armija siromašnih postaje veća i kod nas i u svetu. Problem da se to jasnije pokaže predstavljaju česte promene metodologije pa su poređenja na duži period nemoguća. Prema rečima ekonomiste Milana Kovačevića, promenama je podložan i sam sadržaj potrošačke korpe, i pitanje je da li danas ona ima istu strukturu kao pre deset godina, kao i da granica siromaštva nije precizno postavljena.

– Činjenica je da je došlo do raslojavanja stanovništva po prihodima i da se povećao broj siromašnih, a kod nas je dodatni problem to što nam pristup nije sistematičan, niti imamo mehanizam koji bi korigovao neravnomeran rast. Pre deset godina prosečna penzija bila je iznad 50 odsto prosečne zarade, a sada je daleko ispod. Istovremeno, zarade u javnom sektoru daleko su brže rasle nego u privatnom, a ne postoji način da se to popravi jer se kod svake intervencije ceo sistem raspadne. Bilo bi normalno da penzije, koje se isplaćuju iz penzionog osiguranja, imaju stabilno usklađivanje kroz čitav period, jer se primaju na bazi uplaćenih doprinosa. Ali, to se ne dešava – kaže Kovačević i podseća da je prvo oduzet deo onima sa natprosečnom penzijom, što im nije vraćeno, a potom se uplaćuje isti iznos svima, i najmanjima i najvećim, što nema logike.

Jelena Žarković, direktorka FREN-a, kaže da spor rast prosečnih zarada u poslednjih deset godina potiče iz perioda finansijske konsolidacije kada su zarade u javnom sektoru bile prvo smanjene a potom zamrznute. Kako su one inače više od plata u privatnom sektoru, uticale su na ukupan prosek.

– Treba dodati i da su poslednjih pet-šest godina državne subvencije privukle veliki broj stranih investitora koji su zapošljavali radnike u niže produktivnim delatnostima, tako da je i taj korpus niskih zarada rastao u ukupnoj masi i dodatno uticao na prosek – kaže Žarković.

Dodaje da je i rast najnižih plata u poslednjih deset godina imao dva perioda u kojima bio zamrznut, od 2012. do 2015. i od 2016 do 2017. Pre toga, minimalac je 2009. značajno povećan, čak 11,5 odsto što je bilo neopravdano jer se još uvek osećala ekonomska kriza. Onda je ova vlada uvela fiskalnu konsolidaciju u kojoj ju je sačekala nerealno određena minimalna zarada pa je njen rast zaustavljen iako po Zakonu o radu mora da se revidira na pola godine, kaže naša sagovornica.

Divlji kapitalizam

– Kod nas se ne raspoznaju posebne socijalne kategorije koje treba da amortizuju pritisak siromaštva i zarade koja bi trebalo da bude stimulativne. Nema valjane socijalne politike a prebrzo smo „uskočili“ u divlji kapitalizam. U razvijenom kapitalizmu poštuje se privatna svojina i prihodi ali se istovremeno trudi da se pomogne najsiromašnijima. Tu ima varijacija, neke države poput Amerike više pažnje poklanjaju kapitalu dok druge, Švedska ili Švajcarska na primer, više polažu na socijalnu politiku, dok kod nas toga nema – kaže Kovačević.

Mali: Minimalac 300 evra

Ministar Siniša Mali najavio da će u četvrtak biti održana naredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će Vlada izneti predlog da se minimalna zarada poveća za 9,4 odsto, sa 32.022 na preko 35.000 dinara. „Prvi put će minimalna zarada biti oko 300 evra i to je znak kontinuiteta koji imamo kao Vlade Republike Srbije. Od 2017. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju, minimalna zarada je porasla čak 52 odsto, a rast našeg BDP-a je bio 17,3 odsto u tom periodu. Dakle, minimalna zarada raste tri puta brže nego rast BDP-a“, rekao je Mali i dodao da „u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više, jer stopa rasta potrošačke korpe je bila 10,3 odsto, dok je zarada rasla 52 odsto od 2017. godine“. Naveo je i da očekuje „2023, 2024. godine da u potpunosti pokrijemo minimalnu potrošačku korpu“.