Plata tokom samoizolacije zavisi od volje vlasnika firme

Da li će im tih 14 dana biti plaćeno kao da su radili jer nije do njih ili će im se to računati kao bolovanje? Da li bi moglo da se desi i da ostanu bez posla?

Sagovornik Danasa M. S. se gradskom Zavodu za javno zdravlje javio telefonom pre dva dana zbog sumnje da bi mogao da bude zaražen korona virusom jer je nekoliko dana pre toga bio u kontaktu sa državljankom Italije.

„Rekli su mi da ostanem kod kuće i dali savet da pratim zdravstveno stanje i svoje, ali i žene sa kojom sam bio u kontaktu“, kaže M. S.

On je sa poslodavcem dogovorio da dobija platu normalno, kao i da ne ide na bolovanje. Poslovodstvo kompanije juče je donelo odluku da se ta preporuka odnosi na celu firmu. „Svi zaposleni radiće od kuće, radi se na tome da se umrežimo i da svako od kuće ima pristup“, ističe naš sagovornik i napominje da se radi o velikoj evropskoj firmi.

Nekoliko drugih firmi, s čijim smo zaposlenima i direktorima juče razgovarali preduzelo je mere. Po prirodi posla u nekim od ovih kompanija ne postoji opcija rad od kuće, bar ne za sve zaposlene. U jednoj privatnoj kompaniji mere predostrožnosti su poslednja dva dana pojačane, dok je samo jedan zaposleni poslat kući zbog sumnje da je bio u kontaktu s nekim iz Italije. U velikom državnom preduzeću sličnih primera nije bilo, ali su tek tokom jučerašnjeg dana dobili preporuke kako da se ponašaju u ovoj situaciji.

Situacija u kojoj nadležni savetuju građanima koji sumnjaju da su oboleli od Covid 19 da ne idu na posao, prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije otvoriće pitanja koja nisu predviđena Zakonom o radu.

„Verovatno će svaka firma rešavati problem na svoj način. Mnogi zaposleni će biti u komplikovanoj situaciji, posebno oni koji ne mogu da rade od kuće. S druge strane, i firme će biti u teškoj situaciji. Ako ne mogu da ostvare planirane prihode, a radnici ne dolaze na posao, njima će rasti troškovi, a smanjivaće se prihodi“, ističe Atanacković.

Pitanje je, kako kaže, šta će trgovci koji plaćaju zakup, recimo u tržnim centrima.

„Ako ostanu bez kupaca, kako će plaćati zakup, a vlasnici će tražiti kiriju. U svakom slučaju ako se kriza produbi i firme budu morale da se zatvaraju, tražićemo od države da nam finansijski pomogne“, napominje Atanacković.

Predsednik sindikata UGS Sloga Željko Veselinović kaže da nije za sada dobio nijedan poziv od radnika sa tim pitanjem, ali smatra da se država nije dobro pripremila.

„Na osnovu svih dosadašnjih izjava očigledno nisu spremili dovoljno dobro plan i plašim se da to ne budu neke ad hok odluke koje neće biti svrsishodne. Mislim da će prepustiti poslodavcima i zaposlenima da se sami dogovaraju“, kaže Veselinović.

Jedini konkretan predlog za sada dolazi od Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata koja je juče odlučila da Vladi uputi inicijativu da usvoji akt kojim bi se utvrdila naknada zarade u visini od 100 odsto za sve zaposlene koji su obuhvaćeni merama Vlade za sprečavanje širenja i suzbijanje korona virusa i to za vreme trajanja karantina i lečenja.

Osim toga, oni od Vlade traže da se svim zdravstvenim radnicima obezbede elementarni uslovi zaštite počev od odgovarajućih maski, zaštitnih odela, dezinfekcionih sredstava i neophodne opreme i validnih lekova kako bi bili u stanju da na bezbedan i efikasan način obavljaju svoj posao.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović za naš list kaže da ovakvu situaciju nismo imali i da Zakon o radu ne predviđa šta se dešava sa zaposlenim u situaciji kakva je samoizolacija ili karantin.

„Zakon o zdravstvenoj zaštiti, međutim, predviđa da se u slučaju karantina ili izolacije isplaćuje zarada kao na bolovanju, a to znači 65 odsto od pune plate“, ističe Reljanović.

On kaže da je pitanje da li je savet li preporuka lekara da se ostane kod kuće samo po sebi dovoljno i podseća da savet pravno gledano ne znači ništa.

„U zavisnosti od poslodavca postoji opcija rada od kuće, ali u slučaju da poslodavac nije fleksibilan onda imamo problem. Zato mora da postoji nešto napismeno. Država ili lokalna samouprava čak mogu upravnim aktom da to urede“, napominje Reljanović. On kaže da u Republici Srpskoj postoji preporuka državnih organa da se ostane kod kuće i podseća da toga u Srbiji još nema.

„Ovo je sada nerešena situacija, tamo gde ima dobre volje može da prođe bez problema, mada je nepravedno i to što bi neki bili plaćeni manje u slučaju da im se to desi i da im se to računa kao bolovanje“, ističe Mario Reljanović.

Primer Hrvatske

I dok u Srbiji bar po ovom pitanju deluje da nadležni organi nemaju neki plan u Hrvatskoj je njihov Zavod za zdravstveno osiguranje predvideo poseban postupak kojim će se onima koji budu morali da ostanu u izolaciji olakšati da ostvare pravo na platu.

Svaki osiguranik, kome je epidemiološka služba utvrdila da postoji potreba izolacije, u Hrvatskoj se upućuje u izolaciju, o čemu je dužan da obavesti svog lekara. Oni koji ne mogu da rade od kuće i tako primaju mesečnu naknadu normalno, moći će elektronskim putem da prilože zahtev HZZO koji će nakon provere da li je zaista određena izolacija, odobriti isplatu naknade iz njihovog budžeta.