Po indeksu ekonomskih sloboda Srbija 2021. na 72. mestu od 165 zemalja

„Taj mali napredak od 74. do 72. mesta može se pripisati malim promenama u oblasti regulacije kredita što je povezano sa privatizacijom manjih banaka, ali ne i Komercijalnom bankom čiji će se uticaj oceniti u sledećem izdanju Indeksa ekonomskih sloboda kao i lakšem ulasku i kratkotrajnom boravku stranaca u zemlji“, navodi se u poslednjem izdanju Indeksa ekonomskih sloboda.

Dodaje se da su Hongkong i Singapur opet na vrhu Indeksa, a prate ih Novi Zeland, Švajcarska, Gruzija, SAD, Irska, Litvanija, Australija i Danska.

Na dnu indeksa nalaze se Centralnoafrička Republika, DR Kongo, Sirija, Republika Kongo, Iran, Zimbabve, Alžir, Libija, Sudan i Venecuela, a Severna Koreja i Kuba se ne mogu rangirati usled nedostatka podataka.

Ističe se da druge važne zemlje zauzimaju sledeće pozicije: Japan 18, Nemačka 22, Italija 47, Francuska 53, Meksiko 75, Rusija 100, Indija 108, Brazil 109. i Kina 116.

Prema ekonomskim istraživanjima objavljenim u naučnim časopisima, ljudi koji žive u ekonomski slobodnijim državama, kako se navodi, imaju viši standard života, više političkih i građanskih sloboda i žive duže.

Prosečan dohodak po stanovniku u četvrtini zemalja sa najvišim nivoom ekonomskih sloboda iznosio je 50.619 dolara u 2019. godini.

Po Indeksu ekonomskih sloboda Srbija se nalazi na začelju Evrope kada se izuzmu zemlje bivše članice SSSR-a, a lošije su rangirane samo Grčka, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Srbija je, kako se navodi, loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede, a posebno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura.

„U ovakvom privrednom okruženju ne postoji adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta. Nizak životni standard i visoka stopa emigracije su posledica ovakvog ambijenta“, navodi se u najnovijem izdanju Indeksa.

Dodaje se da je loš rezultat evidentan i u oblasti poslovne regulacije, koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti. Veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju.

Veliki problem, kako se navodi, predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka.

Ističe se da je javni sektor i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira.

„Pored toga što je javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled fenomena zarobljene države. Javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis građana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled političkog nepotizma prilikom zapošljavanja i napredovanja“, ocenio je Institut Frejzer.

I u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je slobona trgovina i dalje ostaje niz problema jer je Srbija još izvan Svetske trgovinske organizacije, kao jedina evropska zemlja uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju, dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još nisu potpuno u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja.

Prema Indeksu ekonomskih sloboda neophodno je da Srbija sprovede dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa, državne administracije i poslovne regulacije.

Srbija je, kako se navodi, još zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna.

Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se, kako je ocenjeno, praktično otežava lošim propisima, poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu i nameće visoke administrativne troškove, a zakoni se ne primenjuju podjednako prema svima.

Dodaje se da problem ne leži u nedostatku znanja šta treba uraditi, već prvenstveno u nedostatku neophodne političke volje, što je posledica toga što trenutno stanje pogoduje jakim interesnim grupama.

Ističe se da izgradnja inkluzivnih ekonomskih institucija ne može da se posmatra odvojeno od izgradnje inkluzivnih političkih institucija, kao što su slobodni mediji i slobodni i fer izbori.

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade koji meri „nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije“.

Klub Libek je od 2016. godine nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.