Ponuda za Komercijalnu banku samo 395 miliona evra

U ovu sumu bi navodno trebalo uračunati i dividendu za ovu godinu (dobit banke u prva tri tromesečja je oko 60 miliona evra), kao i deo dobiti iz ranijih godina od oko 30 miliona evra koji je odlukama skupštine akcionara raspodeljen vlasnicima akcija i zaposlenima, a koji još nije isplaćen.

Ova cena za državnih 83,23 odsto akcija vrednuje celu banku na 471 miliona evra – jedva nešto više nego što je trenutna cena na berzi.

Naime, po ovoj ceni od 28 evra po akciji, koja je tek malo preko jučerašnje berzanske cene od 26,3 evra, vrednost banke je na nivou od 80 odsto knjigovodstvene cene.

Zanimljivo je i da je to znatno niže od neobavezujućih ponuda koje su kandidati podneli u septembru.

Tada je prema informacijama Danasa najvišu ponudu podnela NLB banka od 450 miliona, AIK je ponudila 430 miliona evra, a Rajfajzen banka 390 miliona.

Međutim, nakon toga banke su ušle u tzv. data room, odnosno dobile su pristup knjigama Komercijalne banke i uradile procenu vrednosti, da bi rezultat bile manje obavezujuće ponude. Šta su potencijalni kupci našli tamo i zbog čega su spustili ponude ostaje da se vidi.

Tokom ove godine država je otkupila jedan veliki deo akcija Komercijalne banke od institucionalnih fondova koji su ušli u vlasništvo od 2006. do 2009. godine kroz dokapitalizaciju. Tada je država fondovima EBRD-a, IFC-a (deo grupe Svetske banke), nemačkom DEG-u i švedskom Svedfundu dala tzv. put opciju, odnosno obavezala se da će otkupiti njihove akcije ako do određenog roka ne privatizuje Komercijalnu banku.

Taj rok nije ispoštovan, a do sada nije objašnjeno šta je tačno radio privatizacioni savetnik Nomura, pa je za ovu privatizaciju izabran novi, francuska investiciona banka Lazard, pa su fondovi aktivirali opciju i od države naplatili oko 260 miliona evra za svoj udeo od 40,13 odsto u banci. Po ovoj ceni akcija vrednost cele banke iznosi skoro 650 miliona evra. Država im je plaćala oko 38 evra po akciji. To je za 10 evra ili 35 odsto skuplje nego što je ova ponuda AIK banke.

Ovako niska cena, potencijalni kupci bi rekli realna, mogla bi da znači da će se ponoviti scenario sa privatizacijom Telekoma, kada je država odustala od prodaje zato što ponuda nije bila dovoljno velika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dosta nakon neuspele privatizacije nacionalnog telekoma izjavio da ga „duša boli što je podlegao pritiscima“ i da je „trebalo da izguram ono što je bolje za zemlju, a ne da slušam savete neznalica“.

I sada, pred sam završetak procesa privatizacije Komercijalne banke, ima mišljenja da je ne treba prodavati, a najznačajnija u tom pogledu je izjava guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković svega osam dana pred otvaranje ponuda: „Naravno da je Srbija sposobna da upravlja Komercijalnom bankom“ i da su se stekli „uslovi da država pokaže koliko je odgovoran vlasnik.“

S obzirom da se za nekoliko meseci održavaju i izbori pitanje je da li će vlasti pristati da prodaju banku koja u javnosti važi za jednu od retkih preostalih državnih „zlatnih koka“, posebno što su morali toliko da preplate fondovima u odnosu na cenu koju nude kupci.

U svakom slučaju narednih dana Ministarstvo finansija će ocenjivati ponude pa ostaje da se vidi da li će Komercijalna sa preko 10 odsto tržišta, aktivom od 3,6 milijardi evra i štednjom građana od skoro 1,8 milijardi evra naći novog vlasnika ili će ostati najveća državna banka.