Potrošačka korpa i dalje daleko od radnika 1Foto: Pixabay / stevepb

Na sastanku u ponedeljak ili najkasnije u utorak, kada je poslednji rok, socijalni partneri u državi trebalo bi da postignu konačan dogovor o minimalnoj ceni rada.

Iako se tačno ne zna šta će biti, posle gostovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na RTS-u u četvrtak uveče, pretpostavlja se u kom bi smeru ovaj razgovor mogao da se nastavi jer je on najavio mogućnost da visina minimalne zarade bude povećana za 2.000 dinara.

Što je daleko od 37.500 dinara koje su tražili sindikati i što bi bilo izjednačavanje sa minimalnom potrošačkom korpom, a mnogo bliže zahtevima poslodavaca, koji su rekli da više od šest odsto ne bi smelo.

„Minimalac je 2012. godine bio 15.600 dinara. Ako uspemo za još 2.000, a nadam se da hoćemo, to zaista nije malo, onda je to dvostruko više uvećanje za poslednjih osam godina“, rekao je Vučić za ovu televiziju.

Dodao je da će iznos za koji će se povećati minimalac biti pokriven kroz neoporezovani deo dohotka.

„Taj predlog od 2.000 deluje neprihvatljivo. Mi smo i ranije pričali da bi neka donja granica do koje smo spremni da idemo bila 35.000 dinara jer bi to mogla da bude cena rada na osnovu koje bi naredne godine za 2022. pokušali da sustignemo minimalnu potrošačku korpu“, napominje Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On za Danas kaže da sve ispod toga nije dovoljno za dostojanstven život radnika.

„Priča se o tome da smo nerealni kada tražimo toliko, ali mi pričamo o minimalcu. Neka se ostale plate podignu za tri do četiri odsto, ali minimalac mora da bude veći, jer to nije ekonomska kategorija, već socijalna“, ističe Vuković.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže za naš list da oni uvažavaju tešku privrednu situaciju, ali napominje da država mora da nađe način kako da privredi pomogne selektivno i podseća da se socijalni partneri ne obaveštavaju, već da se sa njima pregovara.

„Ukoliko želimo da priđemo minimalnoj potrošačkoj korpi onda bi to povećanje moralo da bude dvocifreno. Povećanje od 6,8 odsto je krajnje nedovoljno i jasno je da dogovora u SES-u neće biti. To znači, da će biti onako kako Vlada predloži“, ističe Stojiljković.

On napominje da je to samo pokazatelj kakav socijalni dijalog u Srbiji imamo.

„Ako vi date projekciju da će za pet godina prosečna plata biti 900 evra, da bi to bilo održivo mora kroz neku tendenciju razvoja da napravite da to bude realno. Kakvu sada mi garanciju imamo da će 2025. zaista biti tako kako se najavljuje ako već sada ne uđemo u ozbiljan pregovarački proces. Ako hoćete da vam sindikati i poslodavci u državi znače nešto, onda morate da im date mesto koje im pripada“, naglašava Zoran Stojiljković.

S druge strane, u Uniji poslodavaca Srbije ovakav predlog vide kao prihvatljiv, ali ga uzimaju sa rezervom jer ne znaju da li će tako biti i ne mogu da predvide kakva će situacija sa pandemijom biti i kako će to uticati na privredu.

„Mi smo u Uniji strahovali da ne bude 10 odsto, jer bi to u ovoj situaciji bilo zaista mnogo. Onda smo imali izjave ministra finansija o povećanju za četiri do šest odsto. Mislim da bi ovakvo povećanje od nekih sedam odsto bilo prihvatljivo, ali i dalje optimistično s obzirom na sve“, ističe Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Sve je na dugom štapu zbog pandemije, podseća on, tako da ne može da se predvidi ni nivo rasta koji ćemo imati, a sa kojim bi trebalo da se minimalna cena rada usklađuje. On se pribojava šta bi tek moglo da se desi u privredi i napominje da sada nije bilo velikih otpuštanja upravo zbog mera Vlade, kojima su privrednicima na neki način bile vezane ruke.

„I ranijih godina, kada nismo uspeli da se složimo oko minimalca država je bila ta koja je donosila odluke. Do sada je uvek bilo kako je predsednik rekao“, napominje Atanacković, podsećajući da je prošle godine minimalna cena rada povećana za 11 odsto.

Manje od trećine

Predlog sindikata, što je rečeno krajem avgusta na prvom sastanku SES-a ovim povodom, jeste da se minimalac sa 30.022 dinara poveća na 37.500 dinara, odnosno da sat rada u 2021. košta 216,75 dinara, umesto sadašnjih 172 dinara. Povećanje o kom Vučić govori od 2.000 dinara je tek treći deo toga i ne može se reći da bi predstavnici radnika u SES-u bili zadovoljni takvim ishodom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari