Privreda podržava karantin, ljuta na sporu reakciju vlasti

U suprotnom, moglo bi da se desi, kako je rekao, da dođe do eksponencijalnog rasta broja zaraženih, što nikako ne bi bilo dobro jer je već sada situacija loša. Privrednici za Danas kažu da bi te mere podržali, jer mnogi ugostitelji ni ovako, sa radom do 20 časova ne mogu da funkcionišu (pa ne bi toliko osetili razliku), dok drugi smatraju da je strože mere trebalo čak i ranije uvesti, još jesenas.

„Noćni barovi i klubovi ne rade već 11 meseci tako da ova odluka za nas ne znači ništa, nama treba konačno neka direktna pomoć jer do sada nismo dinara dobili iako nam je rad zabranjen sve vreme. Što se tiče izjave Predraga Kona radije bih komentarisao njegovu izjavu o podnošenju ostavke. Tu ostavku je trebalo da podnese u junu, posle prvih katastrofalnih odluka kao npr. one o održavanju utakmica sa publikom. Sada je kasno za vađenje, ali evo, pozdravljamo i tu naknadnu pamet“, kaže za Danas Miša Relić, predsednik Udruženja klubova i noćnih barova.

Ugostitelji bi, kako kaže, podržali odluku o totalnom zatvaranju i policijskom času jer ovo što se sada događa je „klasično mučenje i davljenje“ i vlasnika i zaposlenih.

„S radnim vremenom do 20 časova 97 odsto restorana ne može da funkcioniše i plati račune. To je besmislica koja se dogodila iz čistog nepoznavanja našeg posla od strane Kriznog štaba. Kafići bi dodatno propatili, restoranima i klubovima manje više isto, ali ako će to da dovede do otvaranja i povratka u normalu, mi to podržavamo“, ističe Relić i moli da im država konačno da konkretnu pomoć, ako će ih ponovo zatvarati i da im otpiše sve poreske i druge dugove prema javnim organima.

Bez toga ih, kaže, neće biti, a desetine hiljada ljudi ostaće bez posla. Relić ne misli da su mere zakasnile.

„Mere koje su donete su bile uglavnom dobre osim katastrofalne greške što radno vreme nije ostalo makar do 22 časa. Najveći problem je bila neimplementacija mera i selektivno sprovođenje, što imamo i danas, jer ceo grad zna da postoje kafane i nekoliko klubova koji i dalje rade. Na sve to, jedini u Evropi smo otvorili ugostiteljske objekte, kao i hotele na planinama, i sada izgleda opet mi ugostitelji plaćamo greške Kriznog štaba. To je skandal i zaista neko mora da preuzme odgovornost za tako nešto“, napominje naš sagovornik.

Miša Relić kaže da ugostitelji niti mogu „niti je fer, niti je normalno, niti hoće“ da plaćaju bilo kakve troškove prema državi od 15. marta 2020. do povratka u normalno poslovanje.

„Prvi zahtev kada su noćni barovi i klubovi u pitanju, kao i ivent industrija, svi mi kojima je poslovanje zabranjeno, jeste otpis doprinosa, otpis lokalnih taksi, gradskih i državnih renti. Druga stavka je direktna pomoć firmama kojima je zabranjen rad. Baš kao što su tu pomoć već dva puta dobili hotelijeri i prevoznici iako njima nije zabranjen rad, a nama jeste“, naglašava Relić.

Tačka preloma je, smatra on, odluka o smanjenju PDV-a na dve godine u ugostiteljstvu kako bi se povratili iz katastrofe. On podseća da su tu odluku skoro sve zemlje već donele, Engleska, Austrija, Mađarska, Hrvatska, Crna Gora.

„Svi smo pred bankrotom. Iako država i dalje to ne shvata. Kafići možda i mogu da plivaju, restorani većinom ne, a kad smo mi, noćni klubovi i barovi u pitanju, 30 odsto firmi je zauvek zatvorilo vrata, narednih 30 odsto će uskoro zatvoriti, a preostali grcaju u dugovima sa neizvesnim krajem“, ističe Relić i kaže da mu nije jasno ako svi bankrotiraju, zatvore radnje od koga će država doprinose i poreze da naplati.

On kaže da niko ne može da mu objasni zašto se ugostiteljstvo uništava i da odgovor na to pitanje verovatno zna ministar finansija Siniša Mali.

„Samo da ne priča o minimalcima koje su svi dobili. Ubiću se ako to još jednom čujem, jer po 101. put kažem da minimalci nisu pomoć firmama kojima je poslovanje zabranjeno“, napominje Relić.

Predstavniku poslodavaca Nebojši Atanackoviću nije jasno zašto mere nisu uvedene ranije i zašto se s tim čekalo sve do sada.

„Značajno se okasnilo sa tim merama. Ako u svemu pokušavamo da se primaknemo Evropi i da primenjujemo zakone EU, ne razumem kako je Evropa sve zatvorila, uvela stroge mere, a mi neprekidno pričamo o zaštiti privrede kao da oni nemaju privredu“, kaže Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Zatvaranje je sada, kako kaže, postalo neophodno, ali bi bilo bolje da je mnogo ranije usledilo jer u tom slučaju ne bi imali ovakvo širenje zaraze kao što imamo.

„U Evropi su zatvorili ljude, ali su istovremeno i platili one iznose za troškove kako firme ne bi propale. Tako da nisu imali prihode, ni zaradu ali nisu imali ni troškove, kako bi onda sutra mogli da nastave tamo gde su stali. Ovo sada što se najavljuje je iznuđeno rešenje, to nije rešenje koje ide u susret problemu već neophodno jer smo već u problemu“, ističe Atanacković.

On napominje da je sprečavanje širenja virusa moglo da se desi jesenas, da je tada kontrolisano ko ulazi u zemlju, uveden karantin, ili možda opšte zatvaranje i do dve nedelje.