Direktor Regionalne privredne komore (RGP) Aleksandar Milićević negirao je da je u prvih šest meseci ove godine industrijska proizvodnja u Nišu opala za 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je prethodno saopštio niški Sekretarijat za privredu.
Ovaj sekretarijat je saopštio i da je u prvoj polovini ove godine najveći pad zabeležen u proizvodnji mašina (44 odsto), a zatim u proizvodnji metalnih proizvoda (42 odsto). Industrijska proizvodnja u Nišu bila je veća u odnosu na isti period prošle godine u januaru i aprilu, ali je pad zabeležen u februaru, martu, maju i junu ove godine, saopštio je Sekretarijat.
– Industrijska proizvodnja u ovom periodu nije mogla da padne, pošto je tada u našem regionu, koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, spoljnotrgovinski promet porastao za 21,7 odsto, a izvoz za 27,6 odsto. Slični podaci važe i za Niš. Potpuno je nelogično da spoljnotrgovinski promet i izvoz rastu u ovom procentu, a da proizvodnja pada. Takođe je nelogično da je proizvodnja metalnih proizvoda u Nišu navodno pala za čak 42 odsto, a da pri tom skoro sve fabrike koje najintenzivnije rade, Jura, Jura Šin Von, Leoni ili DŽonson elektrik, pripadaju upravo metalnom sektoru – rekao je Milićević za naš list.
On je kazao da je izvor podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Republički zavod za statistiku, koji „beleži svaki uvoz i izvoz u Srbiji“, zbog čega su oni „potpuno precizni“.
– Za razliku od njih, podatak o navodnom padu industrijske proizvodnje u Nišu dobijen je kroz istraživanje koje se kod nas radi nekoliko godina po metodologiji Evropske unije, a na reprezentativnom uzorku na nacionalnom nivou, koji Niš tretira samo delimično, odnosno ne obuhvata svaku fabriku u ovom gradu. Taj podatak je, dakle, tačan za Republiku, ali je pogrešan za Niš – rekao je Milićević i dodao da će tražiti da niški Sekretarijat za privredu ubuduće ne objavljuje takve, nerelevantne podatke.
Podaci ovog sekretarijata razlikuju se i od izjava državnih i lokalnih zvaničnika o „nikada većim investicijama u Niš“ i „ekonomskom bumu“, do kojeg je došlo, kako navode, i zbog značajne podrške Vlade, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I sam Vučić je više puta isticao „izuzetno velika“ finansijska ulaganja u ovaj grad, koja čine da on „postaje centar jugoistočne Evrope“. Sredinom prošle godine on je prognozirao i da će Niš „doživeti ekonomski bum 2018. godine“.
Načelnik Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Niša Milan Ranđelović potvrdio je pre godinu dana ovakve ocene podatkom da je od 2011. godine, kada je u Niš došao prvi veći strani investitor, južnokorejska kompanija Jura, uloženo ili ugovorima predviđeno nešto manje od 210 miliona evra.
Kritičari aktuelne vlasti, međutim, navode da su podaci o investicijama i poboljšanju ekonomsko-socijalne situacije u Nišu sporni. Struktura pristiglih investicija i tehnologija je takva da je Niš od „grada elektronike“ postao „grad u kojem se motaju kablovi“, glasi jedna od osnovnih kritika.
Oni naglašavaju da su i takve investicije stigle zahvaljujući umnogome izdašnim državnim subvencijama. Prema dostupnim podacima, svi građani Srbije do sada su na ime subvencija za zapošljavanja u kompanijama koje su u tom periodu stigle u Niš izdvojili više od 90 miliona evra.
Sindikati su, takođe, više puta upozoravali da radnici u tim kompanijama najčešće rade na određeno vreme i za platu koja je tek nešto veća od minimalca, a da nemaju pravo na sindikalnu zaštitu. Oni su navodili i slučajeve najrazličitijih šikaniranja radnika, od kojih su neki završili na sudu.
Najveći izvoz guma i cigareta
U prvoj polovini ove godine firme sa područja Nišavskog, Pirotskog i Topličkog upravnog okruga ostvarile su ukupan spoljnotrgovinski promet u iznosu od 1.386,9 miliona dolara. U odnosu na isti period prošle godine to je povećanje od 247,3 miliona dolara (21,7 odsto). Vrednost ostvarenog izvoza veća je za 173,4 miliona dolara (27,6 odsto), a uvoza 73,8 miliona dolara (14,4 odsto), podaci su Regionalne privredne komore Niš dostavljeni Danasu.
Firme iz ova tri okruga u prvoj polovini ove godine izvezle su robu u ukupnom iznosu od 801,7 miliona dolara. Ubedljivo najviše su se izvozile gume za kamione, automobile, motore i bicikle (299 miliona dolara), te cigarete i duvan (122,4 miliona dolara), a posle toga slede setovi za vozila, delovi za sedišta i razne vrste motora.
Najveći rast izvoza u odnosu na prošlu godinu imale su firme na teritoriji Privredne komore Zrenjanin (58,3 odsto), Privredne komore Požarevac (43,1 odsto), Privredne komore Leskovac (32 odsto) i Privredne komore Niša (27,6 odsto). Rast izvoza firmi sa teritorija „najrazvijenih“ komora, Beograda i Novog Sada, bio je manji (21,4 odsto, odnosno 16,1 odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
