Rad na evropskim gradilištima privlačniji od šivaće mašine

Lokalni mediji svakodnevno „vrte“ oglase u kojima, proizvođači džinsa i lake konfekcije, traže tekstilne radnike raznih specijalnosti. Danima se oglašavaju slobodna radna mesta, ali bez uspeha. Nermin Balija, generalni menadžer Asocijacije tekstilaca (ASTEX), tvrdi da nekoliko novopazarskih proizvođača tekstila, u ovom trenutku, ima otvoren konkurs za prijem 200 radnika. Procenjuje se da je novopazarskim tekstilcima, za kontinuiranu proizvodnju, potrebno više od 1.000 radnika. Od devedesetih godina prošlog veka do polovine prethodne decenije, upošljavanje tekstilne radne snage nije bio problem. Bez obzira na činjenicu da je reč o niskobudžetskoj delatnosti, u fabrikama i radionicama za proizvodnju džinsa i lake konfekcije bilo je mesta za sve zainteresovane. Ali već nekoliko godina unazad situacija se drastično promenila. Vreme recesije prepolovilo je broj proizvođača u tekstilnoj industriji, a samim tim i broj zaposlenih.

Podaci najbolje svedoče koliko je situacija alarmantna. Nekada je u ovoj delatnosti bilo više od 400 proizvođača, a sada ih ima oko 200. Na poslovima tekstilaca trenutno je angažovano oko 6.000 ljudi, ali sa tendencijom smanjenja. Jer, sve je više onih koji se opredeljuju za tromesečni put u inostranstvo. Odlazi, uglavnom, muška radna snaga, koja je najčešća angažovana na građevinskim poslovima u Nemačkoj. Glavni motiv je zarada koja se kreće i do nekoliko hiljada evra. A dinamika radnog angažmana izgleda ovako: tri meseca rade na bauštelu, a tri kod kući i na starom poslu. U inostranstvu jeste teže, ali se više i zaradi – za jedan mesec na građevinskim poslovima zarade koliko ovde za tri meseca provedenih za šivaćom mašinom.

Zbog nedostatka radnika, ovdašnji proizvođači tržištu ne mogu da isporuče onoliko robe koliko se traži. Prema podacima Asocijacije ASTEX, koja okuplja 155 proizvođača iz ovog grada, na tržište odlazi pedesetak domaćih robnih marki a oko 65 odsto proizvodnje plasira se na tržištima Rusije, zemalja EU i regiona. Novopazarski tekstilci, inače, prate modne trendove i po kvalitetu robe mogu da stanu rame uz rame sa poznatim svetskim brendovima. Doduše, brže probijanje na inostrano tržište otežavaju cene gotovih proizvoda, jer novopazarski proizvođači kompletan repromaterijal moraju da uvezu – najviše (70 odsto), iz Turske, a zatim iz Grčke i Pakistana. Odnedavno se suočavaju i sa nelojalnom „džins“ konkurencijom koja stiže sa Kosova. Novopazarci, naime, sve češće džins kupuju, po znatno nižim cenama, od prodavaca na Kosovu. Na Kosovu se prodaju džins proizvodi uvezeni iz Turske koji su znatno jeftiniji. Ilustracije radi, jedne farmerice u Novom Pazaru koštaju koliko tri komada kupljenih na Kosovu. Pritom kvalitet nije od presudnog značaja, bitna je cena.

Među mladima u ovom gradu nije popularno ni školovanje za zanimanja u tekstilnoj industriji. Pre nekoliko godina renomirani proizvođači počeli su, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, da realizuju projekat školovanja kadrova u Školi za dizajn tekstila i kože. Proizvođači su se obavezali da organizuju kvalitetnu praksu i da nakon završetka školovanja obezbede zaposlenje u svojim firmama. Uprkos tome, interesovanje mladih je slabo, a ne ohrabruje ni podatak da je iskorišćeno tek nešto više od jedne trećine instalisanih kapaciteta.

Mladi nezainteresovani za tekstilna zanimanja

– Prošle školske godine i u Novom Pazaru startovalo je dualno obrazovanje i mi smo dali podršku da se upišu dva odeljenja sa ukupno 60 učenika. Ipak, upisano je samo 17, a od toga je školovanje nastavilo njih osmoro. Očigledno, mladima ova zanimanja nisu tako atraktivna, iako krojači i šivači zarađuju, u proseku, oko 500 evra, dok su tekstilne fabrike savremeno opremljene. Instalisani kapaciteti su 15 miliona metara platna, odnosno proizvodnja 10 miliona odevnih predmeta godišnje, a ako je reč o lon poslovima kapaciteti su 20 miliona odevnih predmeta – objašnjava Nermin Balija, generalni menadžer Asocijacije tekstilaca (ASTEX).