Za Srbiju će biti jako teško ako ova kriza potraje duže od tri meseca. U tom slučaju država će imati samo dva izbora, ili spoljno zaduživanje i pomoć iz inostranstva ili da počne sa štampanjem novca i uvede nas u inflaciju.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, odgovarajući na pitanja čitalaca sa Danasove Fejsbuk stranice, u okviru rubrike Intervju na mreži, istakao je da se nada da se u ovom slučaju neće desiti greške iz devedesetih, te preporučio Vladi Srbije i ministru finansija da okupe što više proverenih stručnjaka, koji dobro poznaju ne samo oblast upravljanja javnim finansijama, nego i strukturu domaće privrede i međunarodni finansijski sistem, jer svaka pogrešna odluka i neznanje može zemlju da uvuče u još dublju krizu.
„Fiskalni savet je dao dobre smernice i dobro je što on postoji i radi na profesionalnim načelima, ali Srbiji nedostaje više takvih stručnih tela za druge značajne oblasti. Od dobrih procena i promišljenih odluka će zavisiti koliko dugo ćemo osećati posledice trenutne krize“, naveo je Rajić.
Komentarišući ekonomske mere Vlade za podršku privredi, ocenio je da su one „generalno dobre“, s obzirom na stanje u budžetu, ali da je ključno pitanje kojom brzinom će podrška države stići na račune kompanija, posebno onih najugroženijih – preduzetnika, mikro i malih preduzeća koje zapošjavaju više od 900.000 ljudi.
Sredina maja, smatra on, predaleko je, i napominje da je novac, u 21 evropskoj zemlji u kojima su mere donesene, već uplaćen ili će leći u narednih nekoliko dana.
Po uzoru na druge države, istakao je, trebalo je obustaviti zaračunavanje kamata svim privrednim subjektima i građanima.
„Nedopustivo je da u uslovima kada privreda i građani ne mogu da rade i normalno zarade da plate poreze i poreska dugovanja, poreske uprave i dalje zaračunavaju bilo kakve kamate. To je najgori vid zelenašenja države nad pojedincima i pravnim licima kojima je ta ista država svojim merama ograničila pravo na rad“, ocenio je Rajić.
Parafiskalni nameti, poput zakupa prostora gradovima i opštinama, u ovom slučaju bi mogli biti umanjeni ili u potpunosti odloženi.
Na pitanje kada bi mogao da se očekuje početak nove ekonomske krize na globalnom nivou, odgovorio je da je ona već počela padom privredne aktivnosti u Kini od 37 odsto i ulaskom nemačke privrede u dublju recesiju, što, kako je rekao, za sobom povlači i mnoge druge države po principu spojenih sudova. Neke države će smanjiti uvoz da bi pospešile sopstvenu privredu, a u sektorima kao što je turizam i ugostiteljstvo i putnički saobraćaj mnogo manje ljudi će putovati, što zbog gubitka posla i manjih primanja, što zbog opreza da se oni i njihove porodice na razbole na putu.
„Dubina moguće krize najbolje se vidi po tome što su samo Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i EU najavile do sada najveće upumpavanje novca u privredu od skoro 3.400 milijardi evra da bi predupredile teške posledice pada privredne aktivnosti“, ukazao je Rajić.
https://www.facebook.com/www.danas.rs/photos/a.440449256140446/1390506557801373/?type=3
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.