Rasprava o minimalcu pretvorena u priču o ustupcima za poslodavce 1Foto:Beta/Slobodan Milejvić (arhiva)

Za manje od dve nedelje, 14. septembra, znaće se da li će i koliko da poraste minimalna zarada, a ukoliko se članice Socijalno-ekonomskog saveta o tome ne dogovore, odluku će doneti Vlada, verovatno sledeći sopstveni predlog povećanja od četiri do šest odsto u odnosu na sadašnjih 172,54 dinara za sat, odnosno nešto iznad 30.000 dinara mesečno u proseku.

Tim predlogom koji bi za 1.500 do 1.800 dinara uvećao prosečni minimalac, a na prethodnoj sednici SES-a izneo ga je predstavnik Ministarstva finansija, nisu zadovoljni ni poslodavci ni sindikati i pregovori oko korekcije još uvek traju.

Prema mišljenju Unije poslodavaca Srbije, privreda sada ne može da izdrži takvo povećanje jer je poslovanje opterećeno posledicama epidemije i zahtevaju da ukoliko i dođe do rasta minimalne zarade, država ne može taj teret da prebaci na firme, već bi morala da ili poveća iznos neoporezivog dela zarade, pominje se sa sadašnjih 16.000 na 19.000 dinara ili da snizi poreze na plate. Sindikati, međutim, traže da se konačno ispoštuje dogovor od pre tri godine i da se minimalna cena rada kreira bar prema cenama najoskudnije potrošačke korpe.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik UPS-a, kaže za Danas da se predlog Vlade o povećanju od četiri do šest odsto zasniva na procenjenom rastu BDP-a koji će naredne godine, prema mišljenju Ministarstva finansija, da zabeleži rast nešto manji od šest odsto. Kako je ove godine projektovan pad od 1,8 procenta, po osnovu BDP bi se najniže plate uvećale za manje od četiri odsto, dok bi još dva procentna poena bila dodata zbog planirane inflacije u narednoj godini od dva odsto.

– To bi bio realan predlog ako zanemarimo činjenicu da je baziran na teško predvidivim parametrima, kao i da je procena rasta u narednoj godini od šest odsto prilično optimistična, jer MMF za druge zemlje ne predviđa tako visoke rezultate. Ipak, mogući su zbog drugačije strukture naše privrede. Ali, insistiranje sindikata na obećanju da će se zarada uskladiti sa minimalnom korpom namirnica, ne uzima u obzir katastrofu koja je pogodila privredu ove godine. Oni jesu izrazili spremnost da smanje zahteve, ali opet nije realno povećavati plate mimo mogućnosti, to je stav i međunarodnih institucija i Fiskalnog saveta. Jer, poslodavac ne može da poveća samo najnižu zaradu, to obuhvata i sve druge plate, što privreda ne može da podnese. Mi smo rekli da ako se ide na grant, na poklon zaposlenima, u redu, ali se to mora odnekud uzeti. Firmama mora da se nadoknadi taj novi izdatak i mi smo na SES-u dobili obećanje predstavnika Ministarstva da će se razmisliti o nekoj kompenzaciji privredi, jer oni koji su u najvećim problemima, koji su na granici izdrživosti, za koje je i sadašnji nivo minimalne zarade visok, već razmišljaju da otpuste radnike, vrate državnu pomoć i zatvore svoj biznis – kaže Atanacković.

Sindikati ipak veruju da će dogovor biti postignut a prema rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisava Orbovića, očekivalo se da će razgovori biti vođeni i oko posledica epidemije po privredu i o stavu koji je tripartitno usvojen pre tri godine, da se izjednači minimalna zarada sa cenom potrošačke korpe.

– Na te teme smo smatrali da treba da se vode razgovori, ali je Ministarstvo predložilo izuzetno nizak procenat rasta minimalne zarade, a sada je najavljeno da će se razmisliti i o nadoknadi koja može da se odobri privredi na ime povećanja, čime smo rasprave o minimalnoj zaradi pretvorili u razgovore o ustupcima poslodavcima. Tako minimalne zarada nije samo tema onih koji je primaju i ne mogu od nje da prežive, nego je postalo pitanje kako oni koji imaju da dobiju još više na konto niskih zarada koje isplaćuju. Naime, minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi, ali rasterećenje koje poslodavci traže odnosi se na zarade svih zaposlenih bez obzira na visinu njihove zarade, dakle na više od dva miliona ljudi. Zato je ta argumentacija poslodavaca teško prihvatljiva – kaže Orbović i naglašava da sindikati imaju razumevanja za probleme koje je izazvala epidemija, iako je pomoć države bila dobra i nije došlo do prevelikog otpuštanja, ali i dalje je potrebno tražiti razgovore.

Traže realnost

– Privrednici godinama traže isto, realnost u povećanju minimalne i ostalih zarada, da to bude u granici očekivanog rasta. Država ne može da mimo toga da „časti“ radnike jer će time da upropastiti sopstvenu privredu, a ukoliko ipak donese takvu odluku, morala bi firmama da nadoknadi taj novi izdatak – kaže Nebojša Atanacković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari