Rebalans za vojsku i „švajcarce“

Umesto viška od 25 milijardi koji bi bio bez rebalansa, manjak na kraju godine biće 23 milijarde dinara ili 0,5 odsto BDP-a, koliko je planirano prvobitnim budžetom, navodi se u analizi rebalansa koju je uradio Fiskalni savet.

Tih oko 50 milijardi dinara država planira da potroši jednim delom na infrastrukturu, što Fiskalni savet ocenjuje pozitivno, ali drugim, većim delom na upitne jednokratne rashode i povećanje tekućih rashoda.

Predlogom rebalansa biće pokriven već nastali trošak, a to je isplata devet milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima. Fiskalni savet je svojevremeno bio protiv usvajanja tog zakona jer se njime ispostavlja neopravdan i preveliki trošak svim građanima Srbije zbog spora dve privatne strane – banke i dužnici. Međutim, zakon je usvojen, a novac potrošen.

Druga stavka je jednokratna pomoć penzionerima od 5.000 dinara, što će budžet koštati ukupno oko devet milijardi dinara. Savet u svojoj analizi ističe da to nije dobra mera socijalne politike, jer na primer oko 100.000 starih ljudi ne prima penziju i spadaju u najugroženiju grupu u Srbiji. Oni ovom merom neće biti pomognuti, ali zato hoće određen broj penzionera kojima socijalna pomoć nije potrebna.

Za investicije, nominalno, biće izdvojeno oko 23 milijarde dinara. To bi bila dobra vest da skoro polovinu, odnosno 10 milijardi dinara ne čine troškovi nabavke opreme za vojsku i policiju. Naime, dobar deo originalnog budžeta za kapitalne investicije u 2019. godini već su činile nabavke opreme i naoružanja, čak 46 milijardi dinara. Fiskalni savet ukazuje da je to 0,9 odsto BDP-a ili čak tri puta više od sličnih izdvajanja zemalja Centralne i Istočne Evrope.

„Radi se o ulaganjima koja, iako se formalno knjiže na kapitalnim

rashodima i ulaze u ukupne javne investicije, ne povećavaju proizvodni kapacitet

privrede, kao što je to slučaj sa ulaganjima u puteve, pruge, vodovode, kanalizacije i koja imaju zanemarljivo nizak uticaj na privredni rast. Bilo je očekivano da nakon osetnijeg rasta u prethodne dve godine ovi rashodi počnu da opadaju – i time otvore budžetski prostor za druga važna kapitalna ulaganja kao što su zaštita životne sredine, zdravstvo ili obrazovanje. Međutim, rebalans budžeta donosi dodatnu kupovinu opreme za policiju i vojsku i ne nagoveštava očekivani preokret u budućnosti“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Ovde dolazimo i do jedinog izdatka u ovom rebalansu koji može da dovede do preko potrebnog privrednog rasta u narednom periodu. To je dodatnih 13 milijardi dinara za izgradnju dela Moravskog koridora od Pojata do Preljine. U startu je u ovogodišnjem budžetu planirano dve milijarde dinara za te namene.

Međutim, Fiskalni savet napominje da je neizvesno da li će se toliko novca i potrošiti do kraja godine. Kao prvo, radovi na toj deonici nisu još ni počeli, a od one dve milijarde dinara u prvih šest meseci potrošeno je svega 150 miliona. Opravdano se postavlja pitanje kako i da li će uopšte u naredna tri meseca potrošiti sedam puta više para tim pre što se ulazi u zimu kada se završava građevinska sezona.

„Ukoliko se ovi radovi ne izvrše, fiskalni deficit u 2019. biće manji od planiranih 0,5 odsto BDP-a i mogao bi da iznosi od 0,2 do 0,3 odsto BDP-a“, kažu u Fiskalnom savetu.

Inače, jedan od retkih rashoda u budžetu koji se izvršavaju sporije nego što je planirano jesu kapitalni rashodi i to za oko pet milijardi dinara. U analizi Saveta navodi se da je osnovni razlog za to izuzetno sporo trošenje sredstava za eksproprijaciju. Naime, u prvoj polovini 2019. godine potrošeno je samo oko dve milijarde dinara, a to je tek desetina godišnjeg plana.

„Za razliku od opisanih promena na rashodima za eksproprijaciju sa razdela Ministarstva finansija, realizacija radova u oblasti izgradnje putne i železničke infrastrukture teče po planu, a naše analize pokazuju da se investicije ostalih

republičkih organa takođe izvršavaju u skladu s planom“, kaže se u analizi.

Tako dolazimo do izdatka koji članovi Saveta opisuju kao najštetniju meru koju donosi predloženi rebalans.

Radi se o odluci da se povećaju zarade u javnom sektoru za prosečno 9,5 odsto, ili u rasponu od osam do 15 odsto. U 2019. godini ovo će biti zanemarljiv trošak, jer se odnosi samo na decembarske plate i iznosiće oko dve milijarde dinara. Međutim, u narednoj godini efekat na budžet biće dvanaestostruk.

„Povećanje plata u opštoj državi jeste opravdano, ali samo u meri u kojoj raste privredna aktivnost, čega se Vlada već drugu godinu zaredom ne pridržava. Budžetom za 2019. plate su već bile povećane u proseku za devet odsto, iako će privredna aktivnost u 2019. nominalno da poraste za pet do 5,5 odsto. Umesto da Vlada grešku koju je napravila u budžetu za 2019. ispravi kada za to bude vreme odnosno ublaži povećanje zarada u budžetu za 2020. godinu, ona se opredelila da već rebalansom budžeta za 2019. dodatno poveća plate u opštoj državi za još veći procenat, u proseku za preko 9,5 odsto (iako BDP usporava). Ovakvo povećanje plata u opštoj državi koje nema utemeljenje u privrednom rastu fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno“, poručuju iz Fiskalnog saveta.

Osim ovoga još sedam milijardi dinara je predviđeno za isplatu kamata na prevremeno vraćene kredite.

Odakle 50 milijardi dinara

Do viška od 50 milijardi u odnosu na planirane prihode došlo je većim delom zbog povoljnijih makroekonomskih kretanja od očekivanih i veće potrošnje goriva nego što je planirano, a drugim delom usled jednokratnih neporeskih prihoda. Veća naplata poreza na dohodak i i doprinosa je posledica većeg rasta zarada u privredi nego što je planirano, a takođe je došlo i do većeg povećanja potrošnje naftnih derivata, pa i uplate akciza. S druge strane, jednokratni faktori koji su pogurali prihode su uplata koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“ i više od devet milijardi dinara koje Narodna banka Srbije uplatila u budžet na ime prošlogodišnje dobiti.