Oko 2.500 radnika Rudarskog basena Kolubara okupilo se danas na “zboru upozorenja” u Kaleniću u znak protesta zbog navodne odluke Ministarstva rudarstva i energetike Srbije o prekidu svih aktivnosti na izgradnji Termoelektrane Kolubara B, čija je gradnja na tom mestu počela pre 35 godina, ali su radovi obustavljeni.
Zaposlene je na protestni skup pozvao Sindikat Rudarskog basena Kolubara čiji je predsednik Miodrag Ranković zatražio smenjivanje ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, kao i predsednika Sindikata radnika EPS-a Milana Đorđevića.
Okupljeni rudari, kako su potvrdili Danasu, podržali su zahteve za smenjivanje ministarke jer se ona “zalaže za brz prestanak rada termoelektrana u Srbiji, što bi dovelo do otpuštanja oko 16.000 zaposlenih u rudniku i ugrozilo egzistenciju njihovih porodica”. Na skupu je rečeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo pismo Nadzornom odboru Elektroprivrede Srbije da se prekine sa investicionim planovima i da se taj novac preusmeri u ulaganja u obnovljive izvore energije. Takođe, navodno je zatraženo da rok za prestanak proizvodnje struje iz ugalja bude 2030, a ne 2050. godina, kako je ranije planirano.
Izvor Danasa koji je želeo da ostane anoniman, a blizak je EPS-u, smatra da je u pozadini protesta sukob ministarke Mihajlović koja se zalaže za otkazivanje gradnje TE Kolubara B i direktora EPS-a Milorada Grčića koji podržava taj projekat. Prema anjegovim rečim, to je i unutarstranački sukob u Srpskoj naprednoj stranci i borba za prevlast. Predsednik Sindikata radnika EPS-a, pak, podržava Zoranu Mihajlović, pa su okupljeni zatražili i njegovu ostavku, navodi naš izvor.
Povodom protesta rudara u Kaleniću ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da “projekat Zelena Srbije ne znači gašenje termoelektrana”, te da i da to niko nikada u njenom ministarstvu i državi nije rekao”. “Poruka za radnike je da niko ne zatvara termoelektrane, niko ne radi na tome da bilo ko u Elektroprivredi Srbije izgubio posao”, rekla je Mihajlović dodavši da se u globalnom procesu energetske tranzicije radi na tome da se nađe način da “naše termoelektrane uz postrojenja za odsumporavanje rade do 2050. godine”.
Kako je dodala, potrebno je razmisliti “da li ćemo neke nove kapacitete graditi ili nećemo”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.