Slaba podrška predlogu poslodavaca za pomoć privredi 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Predlog mera koje je Unija poslodavaca Srbije uputila Vladi Srbije u cilju suzbijanja negativnih efekata uzorkovanih epidemijom korona virusa stručna javnost ocenjuje kao nedovoljno selektivan, dok sindikalci smatraju da su neki od tih predloga, koji se odnose na položaj zaposlenih, potpuno neprihvatljivi.

Unija poslodavaca Srbije je, naime, Vladi uputila predlog paketa „5+3 mere“ za revitalizaciju privrede i minimiziranje uticaja pandemije na nacionalnu ekonomiju.

Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić, dok je set predloga za izmenu Zakona o radu poslat na adresu ministra za rad Zorana Đorđevića.

Pozdravljajući dosadašnje mere Vlade za podršku privredi, Unija poslodavaca predlaže, između ostalog, smanjenje PDV-a u najteže pogođenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10 odsto, plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021, ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa radnog mesta, smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30 odsto, kao što su naprimer nadoknade za isticanje firme i odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godine.

Uz navedeni paket, Unija smatra veoma bitnim i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućeni su predlozi da se zaposlenima omogući korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da ukoliko se isti koristi iz delova, ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od dve sedmice.

Predlaže se i da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo, a ne o trošku poslodavca.

Zahteva se i pojednostavljenje procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60 odsto.

Ekonomista Milan R. Kovačević navodi za Danas da ne može da kaže da su mere koje predlaže Unija realne i da država može da im izađe u susret.

– Ne znam da li država ima potencijale da ispuni ove konkretne zahteve koje su istakli poslodavci. Ono što je definitivno jasno je da ti njihovi zahtevi nisu dovoljno selektivni. Potrebno je tačno i jasno prepoznati koja su to preduzeća kojima država treba da pomogne. Nije ista sudbina onog preduzeća kome zbog pandemije korona virusa preti stečaj kao i onog koje će brzo uspeti da uspostavi poslovne rezultate od pre pandemije. Shodno tome ne može biti tražen isti stepen pomoći od države i za jedno i za drugo. Cilj treba da bude da pomoć dobiju preduzeća kojima je ona zaista i nužna – navodi naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju država bi trebalo da se više koncentriše na rešavanje problema ljudi koji će zbog krize ostati bez posla čime će biti ugrožena njihova egzistencija umesto da ispunjava predloge poslodavaca koji se uglavnom sastoje od toga da im se novčano pomogne.

Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za Danas da država u ovom trenutku treba da pomogne poslodavcima zbog situacije uzrokovane epidemijom korona virusa.

– Vlada je do sad to i činila a učiniće, kako je najavljeno, to ponovo u nešto manjem obimu. To je nešto što je dobra stvar. S druge strane zahtevi poslodavaca da država plaća radnika, to jest obezbeđuje mu platu iz budžeta kada je  rad u preduzeću stopiran iz određenih okolnosti je besmislen. Poslodavci su ti koji treba da obezbede sredstva i načine kako će se stvari u takvim situacijama odvijati. Postoji niz mera koje su na raspolaganju poslodavcima u takvim situacijama kao što su bolovanje, prinudni godišnji odmor i slično pa nema potrebe očekivati od države da ona plaća radnike umesto onog ko ih zapošljava. Takođe ne vidimo nikakve probleme niti poteškoće u proceduri slanja radnika na odsustvo duže od 45 dana. Za to je potrebna saglasnost granskog sindikata. Bilo šta menjati po tom pitanju, a da se menja uloga sindikata je za nas neprihvatljivo. Kada je reč o predlogu da radnici mogu da iskoriste odmor iz prošle godine bez bilo kakvog uslovljavanja je ispravan – zaključuje Orbović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari