Srbi i dalje više veruju evru nego dinaru

Ili da neko ugovara kupovinu automobila u domaćoj valuti ili da kupuje ili prodaje bilo šta što je skuplje 1.000 evra u dinarima. Verovatno ne jer u srpskom finansijskom sistemu faktički postoje dva paralelna valutna sistema, dinarski i onaj u evrima. Dinarizacija je proces o kom guverneri Narodne banke pričaju poslednjih najmanje desetak godina. Međutim, napredak ostvaren do sada je minimalan, pa i dalje oko 70 odsto kredita i depozita je u stranoj valuti, pre svega evrima. I ne samo što građani i privreda koriste evro da štede ili da se zadužuju, već i sama država poslednjih najmanje 20 godina aktivno podstiče evroizaciju tako što se uglavnom zadužuje u inostranim valutama. Danas je tek oko 25 odsto javnog duga u dinarima i to nakon što smo se prošle godine uglavnom zaduživali u dinarima, a razduživali dolare. Neko bi mogao pitati u čemu je problem ako se koristi evro pored dinara. Taj je verovatno prespavao finansijsku krizu 2008. godine, a o tome šta znači valutni rizik mogao bi mu pričati neki od dužnika u švajcarskim francima kome se dug uvećao nekoliko puta samo zbog jačanja franka prema dinaru. Naravno isto važi i za one koji duguju u evrima samo je efekat promene kursa bio nešto manji.

Nepoverenje građana u domaću valutu nije od juče. Pre uvođenja evra sve se računalo u nemačkim markama, a Klara Šuman sa novčanice od 100 maraka bila je najpoznatija (i najvoljenija) Nemica na ovim prostorima.

Danas, sa evrom situacija nije mnogo bolja, mada poslednje dve godine se popravlja. Ipak visoko učešće evra u finansijskom sistemu i dalje predstavlja problem čemu svedoči i stavka u programu sa MMF-om u kojoj se navode neki uspesi od 2012. godine i strategije dinarizacije, ali i da su strahovi od pomeranja deviznog kursa i dalje veliki.

Prema poslednjem Izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije za prvo tromesečje ove godine dinarizacija gledano učešćem dinara u depozitima i kreditima je svega oko 30 odsto. Naime, udeo dinara u ukupnim kreditima iznosi 32,5 odsto. Pri tome privreda uzima svega 16,5 odsto zajmova u dinarima i oni su se u poslednjih 10 godina prepolovili. S druge strane, niske kamatne stope za dinare i niska inflacija već nekoliko godina je dovela da 52 odsto kredita stanovništva (skoro sve se odnosi na keš kredite) bude u dinarima i bez valutne klauzule. Kod depozita situacija je potpuno drugačija. Preduzeća oko 56 odsto depozita u bankama drže u dinarima, ali stanovništvo svega 16,5 odsto. Koliko smo uspeli da napredujemo pokazuje podatak da je 2008. godine 12,5 odsto štednje građana bilo u dinarima. Dinarska štednja čini svega 4,3 odsto ukupne štednje građana koja iznosi oko 9,5 milijardi evra. Kako kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, nad oko 30 odsto imamo monetarni suverenitet.

„Dinarizacija je dugotrajan i mukotrpan proces. Moja istraživanja i poređenja sa drugim zemljama pokazuju da je najveće učešće nacionalne valute tamo gde je sprovođen režim slobodnog plivajućeg kursa, kao što je to Poljska koja sada ima oko pet odsto udeo deviznih depozita. S druge strane imamo zemlje u kojima su sprovođeni fiksni i kvazifiksni devizni kursevi ili valutni odbor i tamo je veoma malo smanjen nivo evroizacije. Ja žalim što naše monetarne vlasti od 2000. godine nisu imale snage, sposobnosti i znanja da sprovode slobodni plivajući kurs. Takođe, tvrdim da su ključni faktor za rešavanje mnogih problema, pa i evroizacije, moćne i efikasne institucije, u ovom slučaju centralna banka“, jasan je Đukić.

Narodna banka je nakon memoranduma o strategiji dinarizacije iz 2012. godine donela nekoliko mera, a između ostalog propisane su veće obavezne rezerve na devizne depozite što devizne izvore čini skupljim izvorima finansiranja za banke. Takođe, kamatna stopa na kamatu od devizne štednje je povećana na 15 odsto dok je za dinare nema, uvedene su desetogodišnje dinarske obveznice, štedne obveznice… Ipak, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da nije mnogo urađeno na dinarizaciji, jer ni Vlada, a ni banke i privreda i građani nisu shvatili važnost monetarnog suvereniteta.

„Dinarizacija je moguća, ali treba shvatiti zašto je važna. Ona smanjuje rizik u finansijskom sistemu što znači lakše i jeftinije finansiranje, a to vodi većem BDP-u. Veće korišćenje dinara kod nas poslednjih pet, šest godina nije posledica nekih mera već više spontano zbog fiksnog kursa i niske inflacije. Ima mnogo mogućnosti za podsticanje većeg korišćenja dinara. Na primer da dugoročno oročena dinarska štednja odbija od poreza na dohodak građana ili da se nagrađuju banke koje smanjuju deviznu aktivu. Monetarni suverenitet je nacionalni interes sve zemlje sa politikom ciljanja inflacije, kao što je naša, moraju mnogo više da rade na korišćenju domaće valute“, objašnjava Šoškić, dodajući da je Srbija u zemljama Centralne i Istočne Evrope na začelju po korišćenju domaće valute.

Koliko je valutni rizik veliki problem podseća Šoškić dovoljno je videti koliko je NPL-ova nastalo posle finansijske krize 2008.

On kaže i da građani više štede u evrima nego u dinarima i zbog lošeg iskustva, kada su posle 2000. godine obeštećeni samo stare devizne štediše, a niko se nije setio dinarskih štediša koji su bili lojalni građani i štedeli u dinarima.

Koliki je uticaj kursa na privredu Srbije pokazuje i podatak da su zbog jačanja dinara u 2017. pozitivne kursne razlike u celoj privredi iznosile čak 181 milijardu dinara.