Srbija nema snage da podigne rudnu rentu

Podsećanja radi, na novinarsko pitanje tokom njegovog obilaska Loznice da li će u Srbiji biti povećana rudna renta bar za litijum čija se nalazišta ispituju u mačvanskom kraju, predsednik Vučić je odgovorio da „rudna renta ne može tako lako da se menja“.

– Ne možete lako da menjate rudnu rentu, jer nećete moći da napravite dogovor ni sa ruskim NIS-om, ni sa Kinezima, koji su ušli u velike investicije i koji su nam mnogo pomogli što su uzeli Bor i spasili nas. A i računajući na tu rudnu rentu uzeli su i kupili su od Kanađana Timok rudnik – rekao je Vučić tom prilikom.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović se ne slaže sa predsednikovim stavom jer je, kako kaže, rudna renta niža od njene realne vrednosti loša za ekonomske interese Srbije.

– Rudna renta uvek mora da bude na realnom nivou. To znači da nikada ne treba ići ispod njega osim ako sa partnerima ne postoje neki drugi strateški dogovori korisni po interese države. Kada se formira rudna renta, uvek treba poći od toga koliko ona iznosi u zemljama odakle dolaze kompanije koje eksploatišu rudu ili naftu u Srbiji. Shodno tome one ne treba da plaćaju nižu rudnu rentu od one koja je propisana u državama iz kojih dolaze. To treba da bude slučaj i u Srbiji. Ne samo kada je u pitanju eventualna eksploatacija litijuma već i kada je reč o drugim rudama u našoj zemlji – kategoričan je Pavlović.

Prema njegovim rečima, pogrešno je i to što država sama ne eksploatiše i istražuje rudna bogatstva Srbije već tu mogućnost daje stranim kompanijama.

– Srbija treba da nađe partnera sa kojim bi zajednički učestvovala u istraživanju ruda na našim prostorima. Umesto toga pravo istraživanja se daje stranim kompanijama koje će od toga da imaju finansijsku korist umesto da je ostvaruje država – navodi Pavlović.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić se slaže sa mišljenjem da je rudna renta u Srbiji veoma niska, ali smatra da država po tom pitanju ne može mnogo da promeni.

– Najbolje bi bilo kada bi država eksploatisala sva rudna bogatstva u našoj zemlji. Nažalost mi za to nemamo snage i moramo da tu mogućnost ustupamo stranim kompanijama na našoj teritoriji. Rudna renta jeste niska, ali mislim da nadležni u državi ne bi mogli da izdejstvuju njeno povećanje jer bi to kompanije koje istražuju rude u Srbiji demotivisalo da eksploatišu rude kod nas već bi otišle u neku zemlju koja nudi povoljnije uslove po tom pitanju – ističe Vuletić.

Komentarišući izjavu predsednika Vučića da će država određivati koliko će se rude litijuma izvoziti iz Srbije a koliko će ostati za potrebe fabrika koje ima u planu da se grade kod nas (poput fabrika baterija) Vuletić naglašava da nadležni u državi treba da insistiraju upravo na tome kada razgovaraju sa stranim investitorima u oblasti rudarstva.

– Kada je reč o fabrikama koje bi proizvodile baterije i druge proizvode od litijuma, država treba da pomogne domaćim kompanijama koje bi se bavile tom oblašću. Mi smo ranije te fabrike imali i nema razloga da ih nemamo opet – navodi Vuletić.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je potrebno povećati iznos rudne rente u Srbiji.

– Pokazalo se da rudarska istraživanja i eksploatacija ruda utiču na ekologiju pa zbog toga ali i zbog potreba budžeta treba podići rudnu rentu. Kada je pak u pitanju istraživanje rude litijuma u Srbiji bilo bi dobro znati da li je država već napravila dogovor sa onima koji to rade da one budu niže od realne vrednosti – navodi Kovačević.

Iznos rudne rente u Srbiji u ovom trenutku iznosi od tri do sedam odsto od ostvarenih prihoda.

Rezerve litijum-borata u nalazištu kod Loznice procenjene su na oko 135 miliona tona. Projekat „Jadar“ koji razvija rudarska kompanija Rio Tinto u Srbiji, obuhvata jedno od najznačajnijih svetskih ležišta litijum-borata.

Jadar predstavlja ležište novog litijum-natrijum-borosilikatnog minerala jadarita otkrivenog 2004. godine u blizini Loznice u zapadnoj Srbiji.

Rio Tinto je do sada uložio više od 130 miliona dolara u razvoj projekta „Jadar“, a ukoliko investicija bude odobrena, planirana izgradnja rudnika i postrojenja za preradu mogla bi da počne 2021. godine.

Ruda jadarit je kao novi mineral priznata 2007. godine.