Statistika Svetskog ekonomskog foruma u poslednjih osam godina jasno pokazuje da je Srbija, kada je reč o kvalitetu putne mreže, najlošije rangirana od svih država u našem regionu, s izuzetkom Bosne i Hercegovine.
Poslednje istraživanje, urađeno za 2018. godinu, pokazuje da se Srbija „zakucala“ za pretposlednju poziciju s koje ne može da se pomeri još od 2010. godine.
Aktuelni podaci pokazuju da je od svih država u okruženju putna mreža najbolja u Hrvatskoj koja se nalazi na 19. mestu na tabeli (koja je rađena za sve zemlje u svetu) sa ocenom 5,5. Slovenija je rangirana na 51 mestu sa ocenom 4,4, Crna Gora je na 88 poziciji sa 3,5 poena, Srbija je tek 100 sa ocenom 3,2 a BiH 109 sa ocenom 3. Na listi je rangirano ukupno 137 zemalja.
Stručna javnost u Srbiji se slaže sa ocenama iznesenim u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma i ističe da je osnovni razlog za takvo stanje nekvalitetna izgradnja i loše održavanje puteva.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, kaže za Danas da kada sagledavamo stanje u ovoj oblasti moramo uzeti u obzir i dužinu putne mreže u jednoj zemlji.
– Činjenica je da Srbija ima daleko više puteva od svojih komšija. Reč je o 16.000 kilometara putne mreže u koju treba ulagati znatno veća novčana sredstva nego što je slučaj u okolnim zemljama. Kod suseda je putna mreža dosta kraća i samim tim lakša za održavanje. Osnovni razlog zbog čega su putevi u Srbiji u lošem stanju je to što ih grade preduzeća koja nisu kvalifikovana za izvođenje tako zahtevnih građevinskih operacija. Naime, tokom svojinske transformacije u privatne ruke je prešao veliki broj lokalnih preduzeća za održavanje puteva širom Srbije. NJihov prioritetni zadatak pre privatizacije je bio da održavaju puteve u svom kraju, a ne da ih grade. Posle privatizacije te firme su potpuno pogrešno postali gradioci, ali bez potrebnih kvalifikacija. Cilj je bio da se uzmu pare za izgradnju puteva dok su kvalitet i stručnost bili u drugom planu. Zbog snižavanja standarda pao je i kvalitet putne mreže u Srbiji. Drugi problem je što se putevi neadekvatno održavaju. I tu se radi nestručno, odnosno održavaju se u toku letnje sezone umesto pre nje, a kvalitet kako materijala tako i izvedenih radova u mnogim slučajevima nije na potrebnom nivou – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, putevi prve, druge i treće kategorije u Srbiji su u rđavom stanju, odnosno ne održavaju se adekvatno.
– Pokazalo se da je veliki problem što je gro tih poslova prepušten nestručnim preduzećima kao i to što su glavni poslovi u izgradnji puteva prepušteni stranim firmama. Mi smo na taj način izgubili našu građevinsku operativu, veliki broj inženjera i kvalifikovanih radnika je zbog toga trbuhom za kruhom otišao u inostranstvo pa smo došli u nezavidnu situaciju da nema ko da održava puteve u Srbiji, što je veliki problem – navodi Rodić.
On dodaje da kada sagledavamo aktuelnu situaciju sa putevima u Srbiji, ne možemo u tu statistiku uračunati Koridor 11 i Koridor 10 koji su još uvek u fazi izgradnje ili još uvek nisu dobili upotrebne dozvole.
– Kada kompletna izgradnja nekih od tih deonica bude završena i kada upotrebne dozvole budu odobrene tek ćemo tada moći da vidimo kakav je kvalitet tih puteva i da li oni statistički mogu da poprave nezavidno stanje u kojem se sada nalazi naša putna mreža. Reč je o glavnim magistralnim putnim deonicama koje će biti potrebno održavati svakodnevno, ali se postavlja pitanje da li će to biti moguće u uslovima u kojima nemamo nijedno preduzeće zaduženo za brigu o mostovima, kojih na koridorima ima ogroman broj. Kad kažem preduzeće mislim na firmu koja ima kvalitet i znanje da taj posao obavlja na zadovoljavajući način. Činjenica da smo izgubili veliki broj stručnjaka za tu oblast može da se pokaže kao nedostatak u poslovima održavanja novoizgrađenih koridora – smatra Rodić.
LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, slaže se da su naši putevi u veoma lošem stanju i navodi da je jedan od osnovnih razloga za to činjenica da je Srbija bila pod sankcijama i bombardovanjem.
– Ne treba zaboraviti da je deo naše putne infrastrukture bio uništen, a nakon toga nije obnavljan i građen onim tempom i intenzitetom kako je najavljivan. Stvar se pomerila znatno nabolje u poslednjih nekoliko godina. U tom periodu izgrađeno je dosta. Ugovoreni su i neki novi poslovi na daljoj izgradnji Koridora 11 što je veoma značajno. Drugim rečima, kada se u statistiku o kojoj govorimo umetnu i Koridor 10 i 11 mislim da će njeni rezultati u narednim godinama biti sasvim drugačiji odnosno da će Srbija biti znatno bolje plasirana na rang listi nego što je to sada slučaj – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.