Srbija u top 10 na Indeksu bede

Tako je pre nekoliko dana objavljen, sada već tradicionalni Blumbergov Indeks bede (Misery index) koji nas je od 62 zemlje smestio na 10. mesto. Ovo je pak jedna od retkih lista gde je bolje biti što dalje od prvog mesta s obzirom da je prvi ujedno i „najbednija“ ekonomija. Ovo mesto kao prethodnih godina suvereno drži Venecuela sa čak 929,824.5 poena, pre svega zbog hiperinflacije koja razara ovu zemlju. Daleko iza, na drugom mestu je Argentina, a zatim Južna Afrika, Turska i Grčka. Gori od Srbije po ovom indeksu su još i Ukrajina, Španija, Urugvaj i Brazil. Iako pozicija nije baš sjajna, ona je ipak napredak. Kada se prvi put pojavila na Indeksu bede Srbija je 2016. godine bila na 7. mestu, zatim 2017. na osmom, da bi u 2018. godini završila na 10. mestu. Ekonomisti koje konsultuje Blumberg procenjuju da će na indeksu za 2019. godinu Srbija pasti na 11. mesto, a da će nas preskočiti Saudijska Arabija.

Ovaj indeks sabira stope nezaposlenosti i inflacije tako dajući određenu sliku kako živi prosečan stanovnik neke zemlje. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ovaj indeks jednostavan, za razliku od drugih kompleksnijih indeksa koji uzimaju u obzir veliki broj faktora, ali da zato ima i mana.

„Po meni ipak je bolje pratiti u dužim serijama od pet do 10 godina napredak u bruto domaćem proizvodu zemalja. Ovaj indeks može biti relevantan ako se porede zemlje na sličnom nivou razvoja i koje rastu sličnim tempom“, objašnjava Arsić. On napominje da je za merenje kvaliteta života ipak potrebno uzeti u obzir zdravstvo, obrazovanje i niz drugih parametara.

Na listi koja bi obuhvatala zemlje Centralne i Istočne Evrope Srbija bi bila ubedljivo najgora, dok ako bi se poredila samo u okviru regiona Zapadnog Balkana bili bi pri vrhu, što i nije neka uteha uzevši u obzir s kim se poredimo.

Tako je naša ekonomija u 2018. imala 15,7 poena po indeksu bede, i to pre svega zahvaljujući nezaposlenosti koja je u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 12,9 odsto, ali i stopi inflacije od 2,8 odsto. Treba reći da je to napredak u odnosu na 20,9 poena iz 2016.

Recimo, Hrvatska je imala stopu inflacije jedan odsto, a nezaposlenosti 7,7 odsto. Nezaposlenost u Bugarskoj je iznosila svega 5,3 odsto, kao i u Sloveniji, dok je recimo u Rumuniji ona svega 3,8 odsto, pokazuju podaci Eurostata. U regionu Centralne i Istočne Evrope najnižu stopu nezaposlenosti ima Češka-svega 2,1 odsto. Kada se gleda inflacija, srpskih 2,8 odsto je na nivou Mađarske i malo bolje od Rumunije (tri odsto). Svi ostali imaju znatno nižu inflaciju. Mada treba reći i da velike centralne banke poput američkog FED-a i Evropske centralne banke muku muče da postignu svoj cilj, a to je blizu dva odsto, smatrajući da preniska inflacija ukazuje na probleme u privrednom rastu.

Ako smo najgori u regionu sa kojim mnogi ekonomisti misle da bi trebalo da se poredimo, onda smo skoro pa lideri u ovom našem regionu Zapadnog Balkana gde su osim nas BiH, Makedonija, Crna Gora i Albanija. Ove zemlje nisu se našle u indeksu bede Blumberga, a da jesu bilo bi gore od nas. Razlog za to je pre svega velika nezaposlenost. U Makedoniji je ona u 2018. iznosila 20,8 odsto, a u BiH 18,4 odsto. Crna Gora je imala nezaposlenost 14,1 odsto, ali je inflacija bila niža nego u Srbiji pa su imale isti indeks bede-15,7.

Najbolje zemlje po ovom indeksu u prošloj godini bile su Tajland, za koji kažu da je zaslužno „specifično“ računanje nezaposlenosti, a odmah iza su Švajcarska i Singapur.

Smišljen da prati stagflaciju

Kreator indeksa koji sabira inflaciju i nezaposlenost je Artur Okun, nekadašnji ekonomski savetnik predsednika SAD Lindona Džonsona u vreme kada je svet pogodio prvi naftni šok, 1970-ih godina. Naime, tada su veliki proizvođači nafte naglo manjili proizvodnju i doveli po ogromnog skoka cena nafte, što je posledično dovelo do rasta inflacije i kriza širom sveta. Tada je došlo i do fenomena stagflacije koji karakteriše istovremeno i visoka inflacija i visoka nezaposlenost. Ipak, ekonomisti upozoravaju da postoje i siromašne zemlje koje imaju nisku inflaciju dugi niz godina, a ni niska nezaposlenost nije garancija visokog životnog standarda.

Srpski standard je očekivano na dnu evropske lestvice. Sa prosečnih 11.600 evra po glavi stanovnika (PPP – uzevši u obzir kupovnu snagu evra u Srbiji i drugim evropskim zemljama), naša država je u grupi najmanje razvijenih zemalja kontinenta, a naš standard na 39 procenata onog u Evropskoj uniji. Jedna oblast, međutim, odskače, a to je beogradski region u kojem je BDP po glavi stanovnika mereno ovim aršinom preko 18.000 evra – otprilike u rangu sa slovenačkim.