Srbiji nedostaje 7.000 vozača

Nestašica ovog kadra više godina unazad već blokira rad mnogih domaćih prevoznika, među kojima, bilo da je u pitanju domaći bilo međunarodni transport, ne postoji firma gde kamioni ne stoje jer nema ko da ih vozi. Problem je sve izraženiji i u prevozu putnika. Samo u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd, umesto sadašnjih oko 1.600 vozača, od septembra će autobuse voziti 350 manje, jer ih je platežna moć velike kompanije iz Nemačke već preuzela i oni tokom ovog leta odrađuju svoj otkazni rok.

Možda je u toj priči najveći problem to što država ništa ne čini da prevoznicima pomogne kako bi rešili nedostatak, pa vozači masovno odlaze u inostranstvo gde zemlje zapadne i srednje Evrope mogu da ponude i veće zarade i znatno bolje uslove. Oni pri tom nemaju teškoće oko radnih dozvola, jer države u koje odlaze uvažavaju potrebe svoje privrede i bez reči obezbeđuju papire posebno kada to od njih traže velike transportne kompanije. Tako je Srbija došla u situaciju da samo u ovom trenutku, prema najgrubljim procenama, nedostaje najmanje 7.000 vozača.

– Ne postoji način, ni statistikom ni anketom, da se utvrdi ni približan broj koji bi pokazao razmere ove nestašice kadrova. Posebno jer se stanje na tržištu stalno menja, pa jedan prevoznik može ovog meseca da nađe i zaposli dva vozača, ali mu i tri odu, ili u drugu firmu ili pre u inostranstvo. U problemu su čak i oni koji rade samo na domaćem tržištu, gde su uslovi bolji, ture su kraće i ljudi ne odsustvuju puno od kuće. Slično je i u prevozu putnika, ali su u najtežoj poziciji preduzeća koja se ne bave isključivo transportom, trgovinske i proizvodne firme, u njima vozači rade i utovar, istovar, papirologiju i još češće odlaze tamo gde su uslovi bolji – kaže za Danas Neđo Mandić, predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport koje okuplja oko hiljadu prevozničkih kompanija.

On ističe da su u udruženju pre više godina uočili da će doći do nedostatka vozača, jer stalno prisutni na zapadnim drumovima, registrovali su da se transport uvećava i da strani prevoznici preuzimaju kadrove iz istočne i južne Evrope.

Oni su tražili pomoć države kako bi iz 50 srednjih saobraćajnih škola đaci izlazili kao gotovi vozači za sve kategorije, a ne samo za „C“ kako je sada slučaj. Odgovoreno im je da nema para za te dodatne obuke, a inicijativa Udruženja da oni školama obezbede adekvatne kamione i prikolice potrebne za obuku đaka, nije prihvaćena. Uz to, naš zakon dozvoljava da za vozača autobusa ili kamiona sa prikolicom, odnosno „D“ i „E“ kategoriju može da se polaže samo sa navršenom 21 godinom. Srednjoškolci koji iz klupa izlaze sa „C“ dozvolom, moraju naredne tri godine da čekaju na to prave i oni u međuvremenu odlaze na druge poslove.

– U čitavoj zapadnoj Evropi, pa i kod naših suseda u Hrvatskoj, iz srednje saobraćajne se izlazi sa dozvolom za sve kategorije i svršeni učenik sa 18 godina može odmah da uđe u šleper. Inicijativa da se zakon izmeni nije prihvaćena. Mi smo kao udruženje pokušali sami da obezbedimo potrebne kadrove, sami smo organizovali školu koja buduće vozače edukuje o tome kako se pakuje teret, kako se obezbeđuje vozilo, popunjavaju međunarodni papiri, kako se ponaša sa klijentima ili pred državnim organima. Ali, ta obuka se vrši nakon što polaznici u auto školi dobiju potrebne kategorije dozvola. Da bismo ta dva procesa objedinili bila nam je potrebna podrška Ministarstva prosvete, ali je nismo dobili – kaže Mandić.

Najzad, nije samo zarada prednost koju koriste evropske kompanije da bi privukle vozače, nego i uslovi rada. Kada voze za domaće firme, suočavaju se sa dugim zadržavanjima na granicama, posebno sa Mađarskom i Hrvatskom. Čekanja od po nekad i više dana, oduzimaju im slobodno vreme a kako se u većini firmi, osim ugovorenog paušala plaćaju prema pređenim kilometrima, vreme provedeno na carinskim punktovima sprečava ih da zarađuju više. Do sada je održano više sastanaka sa susedima, ali rešenje još nije na vidiku.

Da država ignoriše potrebe firmi potvrđuje i Nebojša Aleksić, predsednik sindikata Sloga u GSP-u. On kaže da je pred beogradske izbore, znajući da Evropa otvara tržište za radnu snagu iz istočnih zemalja, predlagao da se vozačima podignu plate na 1.200 evra a majstorima, koji takođe odlaze, na 1.000, a da se smanji broj zaposlenih u administraciji, gde radi, što pod ugovorom što za stalno skoro 5.000 ljudi.

Taj predlog da se odvoji proizvodni od činovničkog rada je ignorisan, a ja sam, kao remetilački faktor, prebačen 40 kilometara od sedišta firme, na okretnicu u Lipovici. Sada smo tu gde smo. GSP pokušava da preko dve agencije plati obuku novih radnika, da zainteresovani vozači „C“ kategorije steknu „D“ dozvolu uz obavezu da u naredne dve godine rade u našoj firmi. Oni to lako prihvate, kad dobiju dozvolu obučavaju se na našim već raspadnutim autobusima, a čim im istekne ugovorna obaveza, kao gotovi vozači sa iskustvom odlaze za Nemačku – kaže Aleksić i naglašava da se nedostatak vozača uveliko oseća, ali da će još teže biti sa majstorima, jer oni sa iskustvom odlaze, a nove nema ko da obučava.

Licenca samo preko posrednika

Do kraja ove godine, prema novom Zakonu o drumskom prevozu, vozači bi morali da obezbede licence i kartice. Ta dokumenta bez kojih neće moći u kabinu vozila, izdaje im Agencija za bezbednost saobraćaja, a obnavljaju ih na svakih pet godina. Prema utvrđenom cenovniku, to će ih koštati 5.000 dinara, ali pošto nije dozvoljeno da se dokumenta zahtevi predaju direktno Agenciji, već će morati da prilože još 1.080 dinara za usluge posrednika. Na 34 lokacije širom Srbije, mogućnost da kao posrednici ostvare prihod data je uglavnom poslovnicama Auto moto saveza Srbije, ali se na spisku nalaze i pojedine privatne agencije, preduzetnici i transportne firme.

Nema za autobuse, ima za reklamu

Da bi „pomogao“ Gradskom saobraćajnom preduzeću, Grad Beograd je odlučio da plati 90 miliona dinara za medijsku kampanja kako bi se povećalo poverenje građana i promenila slika o javnom prevozu. Kampanja podrazumeva spotove, insertacije u štampanim medijima i na bilbordima i internetu, a ciljna grupa su muškarci, žene i deca, od sedam do 70 godina. Predviđeno je se insertacija i oglas nađu u Srpskom telegrafu, Informeru, SAT-u, Blicu, Alou, Kuriru i u 24 sata, a zakup sekundi za spotove predviđen je za televizije O2, Prva i Pink, pri čemu je Grad detaljno naveo u kojim emisijama i koliko emitovanja bi želeo. Ukoliko akcija i uspe, pitanje da li će građane koji poveruju u prednosti javnog prevoza i svrsishodnosti naplate karte, imati ko da vozi, jer vozači čija je plata sada oko 45.00 dinara odlaze u inostranstvo gde zarađuju od 1.500 do 1.700 evra mesečno.