Ugovoren otkup 63.000 tona pšenice za robne rezerve

I Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu, smatra da je ova odluka bila dobro odmerena kako u pogledu količine pšenice koju treba smestiti u robne rezerve, tako i u pogledu otkupne cene koja je za desetak odsto viša od tržišne. On dodaje da na kraju otkupa ne bi trebalo da bude nezadovoljnih „jer je svako ko je to želeo mogao da proda pšenicu državi“. I dok trgovci čekaju pad cene, proizvođači, koji su odlučili da prodaju odlože za kraj godine, nadaju se većoj zaradi. Uz opasku da to znači da naši proizvođači počinju da se tržišno ponašaju, dok izvoznici čekaju trenutak kada će paori, pritisnuti obavezama, morati da prodaju pšenicu po nižim cenama, Galetin procenjuje da će cena hlebnog žita padati.

– Ipak, to nije razlog za pesimizam, jer cena neće drastično da varira. Uskoro ćemo, najkasnije u drugoj polovini avgusta, imati jasniju situaciju kad je reč o bilansima na Severnoj hemisferi gde se, inače, ostvaruje gotovo 80 odsto ukupne proizvodnje pšenice, tako da ćemo dobiti jasan signal kako će se tržište ponašati u narednoj ekonomskoj godini. Ja verujem da će cena biti solidna, možda neće biti tako dobra kao krajem decembra 2010. i u januaru ove godine kada je iznosila 300 evra po toni, ali ne bi trebalo da padne ispod 200 evra. To je relativno dobra cena koja proizvođačima garantuje pokrivanje troškova proizvodnje. Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, pšenica će cenovni maksimum dostići krajem ove ili početkom naredne godine – komentariše za Danas Galetin i dodaje da je krajem prošle nedelje na svim svetskim berzama zabeležen pad cene pšenice.

On je potvrdio da je granica od 100.000 tona namenjenih robnim rezervama već prekoračena (primljeni nalozi za 105.000 tona a ugovoreno 63.000 tone), ali da se i dalje primaju nalozi „jer iskustvo govori da oko 15 odsto podnetih zahteva ne bude realizovano“. Galetin se takođe nada da će sistem kvota po okruzima biti ukinut i da će proizvođači biti pozivani po redosledu pristiglih naloga. Jer, i ove godine se pokazalo da je mnogo veći pritisak proizvođača sa teritorije Vojvodine – čak 95 odsto zahteva stiglo je sa tog područja (kvote su ispunili Južnobački, Zapadnobački i Sremski okrug) dok proizvođači iz centralne Srbije ustupili kvotu od 20.000 tona. Naš sagovornik tvrdi da se i isplata otkupljene pšenice odvija prema utvrđenoj dinamici i kao argument navodi podatak da je već isplaćeno oko 52.000 tona.

Sima Matić, direktor Žitovojvodine slaže se s konstatacijom da su prinosi u Vojvodini bili znatno viši u odnosu na prošlu godinu kada je zabeleženo oko 3,5 tone po hektaru i dodaje da je to i te kako relaksiralo izvesnu napetost proizvođača. On, međutim, zamera što u repro lancu: primarni proizvođač – mlin – potrošač, stalno nedostaje jedna važna karika a to je država „koja bi trebalo više novca da izdvaja za subvencije a ne da taj teret prebaci na mlinove“. Ponudu da se za potrebe robnih rezervi otkupi pšenica po ceni od 20 dinara po kilogramu, Matić ocenjuje kao pokušaj države da se situacija ublaži i tvrdi da je to za naše uslove nerealna cena što se i u praksi pokazalo s obzirom na to da niko od mlinara nije bio spreman da plati više od 18 dinara za kilogram (najčešća cena bila je 17,5 dinara). Komentarišući državne subvencije za oživljavanje javnih skladišta, institucije koja u razvijenim zemljama dobro funkcioniše, direktor Žitovojvodine kaže da je naš paor toliko finansijski iscrpljen da prosto nema vremena da čeka sa prodajom.

– Ima još jedan detalj koji ne bi trebalo potceniti a to je činjenica da ozbiljni mlinovi, već decenijama unazad, funkcionišu kao javna skladišta. Reč je o dobro uhodanom sistemu u kojem paori, ukoliko odluče da prodaju pšenicu čim je skinu s njive, ne plaćaju nikakve troškove skladištenja. Ali, ako žele da je ponude nekom trećem, po tržišnim uslovima, onda plaćaju troškove skaldištenja. I zašto bi sada zemljoradnici izmišljali toplu vodu kad su već izgradili dobar odnos s mlinovima koji su u jednom trenutku za njih javno skladište a drugom kupac – ističe Matić.

Na pitanje koja bi bila realna cena pšenice, naš sagovornik kaže da bi paori bili zadovoljni cenom od 20 dinara i zato je, smatra on, trebalo da država subvencioniše razliku od oko 2,5 dinara, između tržišne (17,5 dinara) i otkupne cene od 20 dinara.

Petrović: Imaćemo dovoljno pšenice

Ova godina je jedna od najboljih u protekloj deceniji i očekuje se da će ukupan rod hlebnog žita biti između 1,8 i 1,9 miliona tona. Prema preliminarnim podacima, na zasejanih 491.000 hektara prosečan prinos se kreće između 3,8 i 3,9 tona po hektaru, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu kada je prosek iznosio oko 3,5 tona. To znači da ćemo imati dovoljno pšenice. Podsetio bih poljoprivrednike da su im na raspolaganju veoma povoljni krediti sa rokom otplate od tri godine i kamatom od osam odsto. Svako gazdinstvo može da podigne do pet miliona dinara i očekujem da u jesenjoj setvi poljoprivrednici neće propustiti priliku da uzmu jevtin novac – izjavio je nedavno za Danas ministar poljoprivrede Dušan Petrović.

Za izvoz oko 500.000 tona

Ako se procene stručnjaka da će ovogodišnji rod dostići dva miliona tona ostvare, to znači da će Srbija raspolagati sa oko 500.000 do 600.000 tona tržišnog viška. Posebno ohrabruje podatak da je pšenica veoma dobrog kvaliteta što će dodatno podići njen izvozni potencijal jer će biti konkurentna na inostranom tržištu, pre svega tržištu CEFTA gde su naši glavni konkurentni Mađari, Rumuni, Bugari, kao i proizvođači iz BiH, Slovenije, Makedonije.

Srednji Banat: Pšenica u silosima, novac još nije „legao“

Poljoprivrednici u Srednjem Banatu još uvek čekaju naplatu svojih naloga za žito predato robnim rezervama. Pšenicom je bilo zasejano više od 50.000 hektara a prosečan prinos kretao se oko 5,4 tone po hektaru. Pošto se država pokazala kao najizdašniji kupac, koji je bio spreman da plati 20 dinara za kilogram hlebnog zrna, vojvođanski ratari su odmah pohrlili da predaju deo letine, pa je vojvođanska kvota od 49.000 tona brzo bila popunjena. Za područje srednjobanatskog okruga kvota je iznosila 8.800 tona pšenice.

– Predali smo naloge za naplatu 3.500 tona žita ali još uvek nismo ništa naplatili od Direkcije za robne rezerve. Podsetio bih da se pšenica prošle godine prodavala po cenama od 16 do 30 dinara. To je jednostavno tako, leti je jeftinija, zimi skuplja. Slažem se da ovo što veliki otkupljivači rade, čekaju jesen, nije u redu ali seljaci i bez toga mogu uvek da prodaju žito. Istina, po nižoj ceni, ali ko mora da otplati ratu, ili mu novac hitno treba, prodaće je. Mi smo naše silose popunili sa 40.000 tona pšenice a ovogodišnji rod smo plaćali 18 dinara po kilogramu – objašnjava Dragan Raca, inače najveći zrenjaninski proizvođač i trgovac žitaricama, ali i drugim poljoprivrednim kulturama, pre svega kukuruzom i suncokretom, sa mrežom od 2.860 kooperanata.

Prema njegovim rečima, evidentno je da trenutni zastoj u trgovanju pšenicom ne odgovara poljoprivrednicima, koji treba da se pripreme za jesenju setvu. Ipak, rod je dobar a predstoji i odličan rod kukuruza, koji je skuplji za 30 odsto, tako da bi poljoprivrednici trebalo da budu na dobitku. Prema rečima direktora Produktne berze u Novom Sadu, Žarka Galetina, akcija prikupljanja naloga za isplatu novca ide brzo, jer su mobilne ekipe Direkcije robnih rezervi svakodnevno na terenu gde potpisuju ugovore sa poljoprivrednim proizvođačima i čim dokumentacija bude kompletna, isplata će biti obavljena za tri do četiri dana.

M. Pudar

Sever Bačke: Subotički paori čekaju višu cenu

Uprkos dobroj žetvi, i prinosima koji se kreću oko pet tona po hektaru, proizvođači pšenice u subotičkom ataru ne mogu biti preterano zadovoljni. Naime, od oko 100.000 tona proizvedenog žita, otkupljeno je tek nekoliko procenata, uglavnom zato što organizovanog otkupa nije ni bilo. Zato je „privilegiju“ da Republičkoj direkciji za robne rezerve ponudi ovogodišnji rod hlebnog žita, iskoristio mali broj proizvođača.

– Zemljoradnici su svesni činjenice da se prodaja pšenice državi najviše isplati, ali problem je što je ponuđena kvota od 100.000 tona samo kap u moru imajući u vidu ukupan rod. Proizvođači nisu zadovoljni ni cenom koja je pala ispod 18 dinara i zato će mnogi od njih pšenicu smestiti u silose čekajući bolja vremena. Situaciju na severu Vojvodine dodatno komplikuje činjenica da u regionu Subotice nema ovlašćenih skladištara – otkako je Fidelinka upala u probleme, sudbina mnogih proizvođača pšenice postala je neizvesna – izjavio je za Danas Miroslav Ivković, predstavnik Udruženja poljoprivrednika Subotice.

Pšenicu otkupljuju i proizvođači stočne hrane u Novom Sadu, ali za subotičke ratare to nije pravo rešenje s obzirom na to da je reč o malim količinama. Tome treba dodati i troškove odlaska u Novi Sad, radi obavljanja neophodnih procedura sa bankama, što uz nisku cenu koja se nudi, ratarima zadaje dodatnu glavobolju. Praktično, nema kupaca za proizvedenu pšenicu, i jedini izlaz je lagerovanje u silosima, ukoliko takva mogućnost postoji, i čekati bolje uslove. Oni koji nemaju izbora, jer im je potreban svež novac za narednu setvu, moraće dobar deo ovogodišnjeg roda da prodaju po ceni koju im diktira tržište. A s tom zaradom ratari će moći tek da pokriju troškove proizvodnje.

V. Laloš

Šumadija: Uskladišteno oko 8.000 tona

U više od 40 silosa Žitoprodukta iz Kragujevca, koji mogu da prime oko 4.500 vagona žita, do sada je uskladišteno oko 8.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda. Cilj je da do kraja godin, otkupom od seljaka i sa prelaznim zalihama, stvori zalihe pšenice od oko 15.000 tona, što je količina koja obezbeđuje punu uposlenost mlinskih i pekarskih kapaciteta Žitoprodukta. Uz konstataciju da je kod mnogih poljoprivrednika u Šumadiji, ali i u drugim delovima Srbije, već stvorena navika da požnjevenu pšenicu pravo sa njive dovoze u silose tog preudzeća, gde postoje najoptimalniji uslovi za njeno skladištenje, gerneralni direktor Žitoprodukta, Živorad Nešić, kaže za Danas da se još nije desilo da neko od peroizvođača pšenicu uskladištenu u silosima tog preduzeća proda drugom otkupjivaču. „Svi proizvođači koji pšenicu prodaju Žitoprtiouktu mogu svoje žito da naplate odmah, ili kasnije, i to po nešto višoj ceni od aktruelne na Berzi u Novom Sadu, pri čemu sve troškove skladištenja snosimo mi. Preciznije rečeno, cena pšenice na novosadskoj Berzi iznosi 17,6 dinara (sa PDV-om), dok mi plaćamo 18,5 dinara po kilogrami“, naglašava Nešić, napominjući da zemljoradnici prodatu pšenicu mogu da naplate i u robi te firme, ili da je razmene za repromaterijal.

U Šumadiji je, inače, prema zvaničnim podacima kragujevačke Poljorivredne stanice, pšenicom bilo zasejano između 16.000 i 18.000 hektara, što je za dve do tri hiljade hektara manje nego 2009. godine. Prosečni prinos u šumadijskom ataru kreće se oko 3,8 tona po hektaru, mada ima i poljoprivrednika koji su ostvarili i duplo veći prinos. Tako je, na primer, poljoprivrenik Zoran Todorović iz Gornje Sabante, nadomak Kragujevca, ostvario pronos od čak sedam tona pšenice po hektaru. On kaže da je blagovremeno primenio sve neophodne agrotehničke mere, što je rezultiralo rekordnim prinosom hlebnog zrna. Todorović je kompletan ovogodišnji rod pšenice poverio Žitoprouktu na čuvanje. Toj firmi će je i prodati, ali kad proceni da mu to najviše odgovara.

Z. Radovanović

Niški region: Na jugu Srbije nema viškova hlebnog žita

Uprkos informacijama da je „veliko interesovanje“ individualnih i zadružnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji za otkup merkantilne pšenice, sa područja niškog regiona, po svemu sudeći, u robne rezerve neće stići „ni kilogram“ tog žita, saopšteno je za Biznis, uz objašnjenje da je razlog pre svega – siromaštvo ovog područja.

– Ove godine nije bilo tržnog viška pšenice, ne samo zbog nevremena, već i zbog toga što se žito uzgaja na malim parcelama, površine od jedan do 1,5 hektara, tako da poljoprivrednici koriste pšenicu uglavnom za lične potrebe. Problem je i u tome što na teritoriji grada Niša ne postoji bilo kakav skladišni prostor za lagerovanje otkupljene pšenice a svi poslovi u vezi sa otkupom žita za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve obavlja se preko novosadske Produktne berze – kaže Stojan Nikolić, viši saradnik Uprave za poljoprivredu u Nišu.

Nikolić je prošlog četvrtka, u vreme nastanka ovog teksta, kazao da privatni mlinovi još nisu počeli da otkupljuju ovogodišnji rod pšenice. On je objasnio da na teritoriji grada Niša postoje samo dva privatna mlina koji se najčešće snabdevaju žitom iz Vojvodine. Vlada Srbije odlučila je početkom jula da za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve otkupi 100.000 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara za kilogram, uključujući i porez na dodatnu vrednost (PDV). Otkup je počeo 11. jula, a prema obećanjima iz Vlade rok za plaćanje preuzete pšenice je 15 dana, od dana dostavljanja kompletne dokumentacije.

Z. Miladinović