Velika pobeda frilensera, ali za ostale nepravičan ishod

Mnogi su ovo shvatili i uspešno primenili.

Na primer advokati koji nisu hteli fiskalne kase, pa kad su blokirali pravosudni sistem, želja im je ispunjena. Ili kada su taksisti istim povodom blokirali ulice.

Ovog puta oprobani i uspešni metod primenili su frilenseri i – dobili su, možda ne sve što su tražili, ali ipak sasvim fine ustupke države.

Preksinoć se medijima proširila vest da je dogovor između Vlade i frilensera postignut, a protest najavljen za subotu (sutra) je otkazan.

Ljudi koji rade, pre svega preko interneta, za strane poslodavce i to kao fizička lica ali bez ugovora o zaposlenju, ili tzv. frilenseri izborili su se da im se normirani troškovi koji se odbijaju od poreske osnovice povećaju na 50 odsto prihoda (sa prethodnih 43 odsto), čime je automatski smanjena poreska obaveza.

Uz prethodni predlog da im se prizna 384.000 dinara godišnje neoporezivog prihoda, proizilazi da svi koji su otprilike imali oko 550 evra mesečni prihod neće morati ništa da plate Poreskoj upravi za prethodnih pet godina, dok će ostalima, sa većim prihodima poreska obaveza biti prilično smanjena.

Osim toga još ranije je država odlučila da otpiše kamate i omogući plaćanje duga na 10 godina.

Još jedna stvar koju su frilenseri uspeli da izvuku je da im bude uplaćen staž srazmerno uplaćenim doprinosima. Ova stavka se do sada nije pojavljivala među najvažnijim zahtevima, ali je opravdana jer doprinosi nisu porez već su usluga za koju se plaća.

Ovaj režim će važiti do 1. januara 2022. godine do kada bi trebalo da se donese novi zakon kojim bi se dugoročno rešile obaveze po osnovu poreza i doprinosa frilensera.

Ovakav ishod višemesečnih protesta i pregovora sa Vladom svakako se može smatrati uspehom za frilensere, ali Vesna Nešić iz Saveza računovođa Srbije ističe da je ovo i nepravedno prema onima koji jesu plaćali porez.

„Normirani troškovi od 50 odsto su veliki ustupak Vlade. Prema važećim zakonima ovolike normirane troškove imalo je nekoliko delatnosti koji su radili na ugovore o autorskom delu i sportisti koji su primali naknade od sportskih organizacija. Tih 50 odsto troškova priznaje se uglavnom za umetnička dela, vajarima, umetničkim fotografima, za izradu fresaka, zidno slikarstvo… Ali ovo je nepravedno prema onima koji su prijavljivali i plaćali redovno porez. Sada ispada da su za isti posao platili veće dažbine nego što će ostali sada plaćati“, napominje Nešić.

Da su frilenseri ovim rešenjem prošli dobro smatra i Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika koji se bavio istraživanjem statusa i prava radnika u tzv. gig ekonomiji.

Prema njenim rečima, jako je dobro što će biti upisan staž frilenserima, pošto su im do sada uplaćeni doprinosi samo uticali na visinu penzije, a ne i na godine staža.

„Normiranje troškova i priznavanje radnog staža je vrlo dobro za frilensere, pošto se po prethodnoj verziji ljudima prosto nije isplatilo da rade kao fizička lica. U Srbiji se povećava broj ljudi koji imaju poslodavce u inostranstvu i to ne klasične poslodavce. Ovo vidim kao iskorak vlade ka rešavanju prava ljudi koji nisu vezani poslom za Srbiju i koji nemaju klasične poslodavce i tradicionalne ugovore. Posebno me raduje priznavanje staža“, ocenjuje Jakobi.

S druge strane, činjenica da će ovaj zakon važiti do 1. januara sledeće godine ukazuje da se poreski tretman frilensera neće rešavati zajedno sa Zakonom o radu, što nije dobro. Jakobi ističe da u Zakonu o radu treba temeljno definisati radnika i poslodavca, jer ne radi se samo o frilenserima već i drugima koji imaju drugačiju vrstu angažmana, recimo ljudi koji rade dostavu za onlajn platforme.

„Tu je nejasno ko je poslodavac. Da li je platforma ili naručilac ili neka agencija. I to nije pitanje samo da se vidi ko je potpisao ugovor, već ko određuje radno vreme, intenzitet posla, platu… Odatle sledi utvrđivanje koja prava zdravstvena, socijalna i penziona imaju radnici. Prema najavama o Zakonu o radu se neće ni raspravljati pre 2023. godine, a ovo pitanje ne treba rešavati van njega“, smatra Jakobi.

Frilenseri su tvrdili da je cilj države da frilensing postoji samo kao dopunski posao i da ne nosi veliki dohodak, a da oni koji više zarađuju budu preduzetnici. Jakobi ističe da zaposlenje kao fizičkog lica nema veze sa visinom zarade već sa prirodom posla.

„Recimo oni koji rade za jezičke platforme, a koje insistiraju da zapošljavaju fizička lica a ne preduzetnike, su suštinski zaposleni. U njihovom poslu nema ništa preduzetno. Ili sve rašireniji su poslovi gde ljudi unose podatke za veštačku inteligenciju. Osim toga istraživanja pokazuju da je potreno dve godine da ljudi dostignu neku zaradu u visini minimalca, pa onda da odskoče dalje.. Ljudima je potrebna ta fleksibilnost zaposlenja kao fizičkog lica kada jedan mesec prime jedan iznos, pa onda za tri meseca drugi“, objašnjava ona.

Mali: Zakon prihvatljiv za sve

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je juče poslanicama predlog oporezivanja frilensera, ocenivši da su predlozi dobri i da je ispoštovana pravičnost i progresivnost u oporezivanju. On je izrazio zadovoljstvo što je sa frilenserima postignut dogovor, precizirajući da će dve izmene ranijeg predloga biti pretočene u dva amandmana „koja će dati dobre zakone, prihvatljive za obe strane“.

„Na godišnjem nivou oporezivanju ne podležu prihodi u visini do 384.000 dinara. Normirani troškovi po novom predlogu priznaju se u visini od 50 odsto ostvarenog prihoda, ne obračunava se kamata do dana donošenja rešenja Poreske uprave. I porezi i doprinosi se plaćaju u 120 jednakih mesečnih rata u toku narednih deset godina“, precizirao je ministar. Frilenseri koji mesečno zarađuju do 64.000 dinara neće imati obavezu da plaćaju poreze i doprinose iz prethodnog perioda.

„Od 1. januara 2022. godine koji je takođe rok, predložen amandmanom u dogovoru sa frilenserima, dogovoreno je da će oni plaćati poreze i doprinose kvartalno uz priznavanje normiranih troškova u visini trostrukog neoporezivog iznosa zarade što je sada 54.900 dinara“, rekao je ministar.