Veliki rast došao zbog velikog pada

Ovom neuobičajeno velikom korekcijom naša privreda je iskočila u vrh zemalja EU po rastu ekonomske aktivnosti u prvom kvartalu ili bar onih evropskih zemalja čije je ocene rasta objavio Evrostat.

Tu nema zemalja kao što su Irska koja je prošle godine imala najveći privredni rast u Evropi, zatim Estonije, Grčke, Slovenije i Hrvatske.

Od ostalih najveći međugodišnji rast u prvom tromesečju zabeležila je Francuska sa 1,5 odsto. Rezultat naše ekonomije je tim bolji zato što je u prvom tromesečju prošle godine sa kojim se poredi ostvaren visoki rast od 5,2 odsto.

Dobre vesti stižu i u aprilu.

Industrijska proizvodnja u ovom mesecu je za 34 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, dok je prerađivačka industrija veća za celih 42 odsto.

Da ne bude zabune nije se desilo nikakvo čudo pretprošlog meseca, već se podaci porede sa aprilom prošle godine koji je protekao u vanrednom stanju i potpunom zaključavanju građana i privrede.

Tada je industrija međugodišnje pala za 16,6 odsto, dok je prerađivačka industrija izgubila 20 odsto proizvodnje.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je realnije poređenje industrije u aprilu ili u prva četiri meseca sa prosekom prošle godine.

„Zbog mera i ograničenja prošle godine koji su trajali do polovine maja nije baš relevantno porediti proizvodnju sa prošlogodišnjim aprilom i majom, već je bolje uporediti sa prosekom industrijske proizvodnje prošle godine. U aprilu ove godine industrija je bila za 5,8 odsto veća, a u prva četiri meseca ove godine za 2,8 odsto veća nego u odgovarajućim periodima 2020. Ovo predstavlja realniji rast, ali i takođe dobar rezultat naše industrije. Pozitivno je što se oporavlja i privatni deo privrede pošto je rast raširen kroz više oblasti. Tome su verovatno doprinele blage epidemiološke mere posebno u odnosu na većinu evropskih zemalja, a na brži rast od očekivanog su uticali verovatno i prošlogodišnji stimulansi. Takođe, na rast u prvom tromesečju je uticalo i povećanje zarada u javnom sektoru koje su uticale na rast domaće tražnje. Druga strana te medalje je rast javnog duga“, ocenjuje Arsić ukazujući da je našem oporavku doprineo i nešto brži oporavak evropske privrede.

U aprilu najveći godišnji rast zabeležile su oblasti koje su najviše propale u prošlom aprilu.

Tako je proizvodnja motornih vozila prošlog aprila pala za 85 odsto, da bi ovog skočila za 415 odsto. Proizvodnja kože je smanjena za 70 odsto, a zatim povećana za 333 odsto.

Slično je i sa tekstilom koji je smanjen za 52 odsto, a onda povećan za 290 odsto. Neke od ovih industrija su uspele da se vrate na nivo pre zaključavanja, a neke nisu.

Ipak, rastu ukupne industrije doprinele su i oblasti koje su i prošle godine iskočile u prvi plan poput hemijske industrije ili proizvodnje naftnih derivata koje su i nakon velikog rasta u krizi uspele da ostvare rast i ovog aprila.

Dobre vesti stižu i iz spoljnotrgovinske razmene. U aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine izvoz je veći za čak 73,2 odsto, dok je uvoz porastao za 63,6 odsto.

Opet, prošlogodišnje mere i u Srbiji i širom sveta kada je bilo teško ne samo proizvoditi već i transportovati robu bilo gde preko granice krive pravu sliku. U periodu od januara do aprila ove godine (u poređenju sa istim periodom prošle) izvoz je povećan za 25,4 odsto, dok je uvoz veći za 12 odsto.

Za ovoliki rast izvoza i manji rast uvoza možemo da zahvalimo dobrim delom i sreći. Naime kako objašnjava Arsić, početkom ove godine cene sirovina koje mi izvozimo, pre svega poljoprivrednih proizvoda, zatim bakra i gvožđa dostižu rekordne nivoe, dok cene sirovina koje uvozimo, pre svega energenata nisu bile toliko visoke.

Tako je vrednost izvoza žitarica bila veća za 42 odsto, mada je fizički obim izvoza bio dosta manji. Takođe i vrednost izvoza obojenih metala, gde dominira bakar sa izuzetno visokom cenom, povećana je za 37,5 odsto. S druge strane beleži se i priličan rast izvoza mašina i transportnih uređaja za 35,7 odsto, a unutar toga električnih mašina za 53,6 odsto. Arsić ističe da globalni ekonomski tokovi i odnosi Evrope i Kine idu nama u korist.

„Troškovi proizvodnje u Srbiji sada su niži nego u Kini. Kineske plate su na nivou Hrvatske ili Mađarske. Takođe povećali su i poreska opterećenja. Recimo do skoro uopšte nisu imali doprinose. Pored toga počeli su da vode i računa o ekologiji što je takođe povećanje troškova. S druge strane imali smo poremećaje u snabdevanju prošle godine zbog korone, zatim carinskih ratova, a videli smo i da jedna nezgoda u Sueckom kanalu može da zaustavi snabdevanje četiri, pet dana“, objašnjava Arsić razloge zašto bi se mogao očekivati dalji rast investicija i industrijske proizvodnje u Srbiji.