500 evra

Ili u septembru 2016. kada je obećao da će u 2018. prosečna plata biti 500 evra. Ili u junu prošle godine kad je obećao da će do kraja 2018. prosečna plata biti 500 evra. Ili u junu ove godine kad je obećao da će do kraja 2019. prosečna plata biti 500 evra. I na kraju prošle nedelje kad je obećao da će do kraja 2019. prosečna plata biti 500 evra. Prosečna plata je inače 470 evra.

Vučić je svom poslednjem obećanju dodao i „repete“. Ne samo da će sada biti 500 evra, nego čak 510 evra. Nova brojka da joj se nadamo.

Na čemu predsednik temelji svoja neispunjena očekivanja? Ne na ekonomiji. Da bi zarada dostigla famozni iznos koji čekamo, evo, već tri godine, bilo bi potrebno da u narednih šest meseci zarade skoče za 6,5 odsto, a da bi dostigla 510 evra, čak 8,5 odsto. U privredi koja će imati celogodišnji nominalni rast od nekih šest procenata ili manje, očekivati da plate za pola godine porastu od 6,5 do 8,5 odsto nije baš razborito. Ali, razboritost se ovde ne traži. Niti razboritost niti ekonomija. Traži se samo obećanje.

Predsednik bi, međutim, ovog puta stvarno mogao da iz šešira izvuče zeca. Poznato je da svakog decembra plate naglo skoče, jer firme radnicima daju razne dodatke pred Novu godinu, a da zatim u januaru, kad tih dodataka nema, padnu. Tako je svakog decembra u poslednjih pet godina, od 2013. do 2017, prosečna plata skakala između 13 i 17 procenata u odnosu na novembar, da bi se zatim u januaru vraćala na staro. Izuzetak je samo prošla godina, kada su u decembru plate skočile samo 3,6 odsto u iščekivanju tada obećanih povišica od januara.

Može li se ovog puta ponoviti isto?

Ako bi i ovog decembra plate naglo skočile desetak procenata, Vučić bi mogao da izađe pred kamere i „s punim pravom“ izjavi da je ispunio svoje obećanje. Zatim bi mu se dogodio januar, kad bi plate u normalnim uslovima pale i kad bi ga dočekali „kritizeri“ iz „lažne elite“ da mu spočitaju da mu je 500 evra trajalo kraće nego novogodišnje osvetljenje. Međutim, ovog puta predsednik je spremio kontramere. Ne samo da će Socioekonomski savet u septembru izglasati povećanje minimalne zarade sa 27.000 na verovatno 30.000 dinara, a možda i više, već će zaposlenima u javnom sektoru plate biti podignute za još nepoznati iznos, pri čemu je medicinarima predsednik već obećao „bar 10 odsto“ i „do 15 odsto“, što nije teško kad se troši tuđ novac.

Spoj ova dva poteza – većeg minimalca i rasta plata u javnom sektoru – mogao bi sasvim izvesno da dovede do toga da plate u 2020. budu ako ne 500 evra, a ono vrlo blizu te cifre, pa čak možda i da u nekom trenutku pređu taj iznos.

Da li će takve plate biti odraz ekonomskog zdravlja zemlje? Neće, ali teško da će ti detalji zanimati ljude koji budu dobili povišice. Među njima, mnogo je onih koji zaslužuju i daleko više novca nego što će dobiti: nastavnici, lekari, vatrogasci, sudije… Svi oni, međutim, svoje plate dobijaju iz poreza onih građana koji ništa od tih povišica neće videti. Iz privatnog sektora koji posluje na tržištu, bori se na tržištu, propada i raste na tržištu. Onaj sektor koji zarađuje manje, izdržava ovaj drugi sektor koji troši više.

Da, možda ćemo od naredne godine stići do tih 500 evra. Ali, ko će stići? Prosečna plata jeste 470 evra, ali tako što je u privatnom sektoru 445, a u javnom već sada 520. Zaposleni kod preduzetnika rade za samo 250 evra i to je otprilike i najčešće isplaćivana plata u zemlji. Medijalna zarada, a to je onaj iznos od kojeg polovina radnika prima manje novca, a polovina više, iznosi 360 evra – čitavih 110 evra manje od prosečne. To je slika Srbije.

Upravo zato, kad na televiziji čuju da je plata dostigla 500 evra, najveći broj radnika u svom džepu neće osetiti ništa. Uspeh Srbije biće kad u privatnom sektoru, onom koji novac ne uzima, već zarađuje, plate budu tih 500 evra. A to neće skoro.