Čime ti se bavi tata?

Da li ste dobar posao koji imate dobili zahvaljujući svojim sposobnostima i trudu? Da li ste na loš posao na koji svakog dana nevoljno odlazite osuđeni time što u životu niste imali sreće?

Kad bi bilo da su svi ljudi u Srbiji nekom čarolijom potekli iz iste porodice, da li bi vaše mesto u društvu bilo isto kao danas?

Ova pitanja, ma kako apstraktno i besciljno izgledala, obična danguba i naklapanje, zapravo su od temeljne važnosti za razumevanje svakog društva, u ovom slučaju našeg, i formiranje politike koja će to društvo unaprediti.

U današnjem svetu vodeća parola uspešnih ljudi glasi „jednakost šansi, ne jednakost ishoda“. To znači da svi imaju isti pristup obrazovanju i da se radna mesta dobijaju na osnovu pokazanih sposobnosti, a ne privilegija. Drukčije rečeno, da svako treba da živi onako kako zaslužuje.

I šta je loše u tome?  Nije li to najpravedniji sistem društvenog rangiranja koji možemo zamisliti? Ko može prigovoriti obrazovanijem i sposobnijem čoveku što zarađuje više od neobrazovanog i nesposobnog?

Ideja jednakih šansi, a različitih ishoda danas se koristi kao moralno opravdanje svih društvenih razlika: Ako imaš malo to je zato što se ne trudiš dovoljno. Ako ja imam više to je zato što više i vredim.

Ko ti je kriv što nisi išao u školu?

E pa, na ovo poslednje pitanje, iz čijeg korena rastu i sva druga postavljena pitanja, imamo odgovor. Krivi su tvoji roditelji.

Krivi su i tebi koji nisi išao u školu i tebi koji jesi.

Štaviše, nisu krivi čak ni oni sami, već je kriv njihov imovinski status i njihov nivo obrazovanja.

Ko ne veruje, evo malo podataka. U srpskim porodicama sa visokim prihodima, u kojima ima dece studentskog uzrasta, u 68,6 odsto slučajeva neko od te dece i jeste na studijama. U uzorku porodica sa niskim prihodima obuhvaćenim istraživanjem koje ovde citiramo, taj procenat je 0.

U porodicama sa višim srednjim prihodom odnos je 62,9 odsto, a sa nižim srednjim 37,1 odsto. Uočavate pravilnost?

Ajmo dalje. U 55,2 odsto slučajeva za koje je poznato zanimanje roditelja studenta, to zanimanje je stručnjak. Dakle, iako u Srbiji ima samo 27,3 odsto stručnjaka, njihova deca čine više od polovine svih studenata.

S druge strane, u Srbiji ima 37,1 odsto kvalifikovanih radnika i zanatlija, ali njihovi potomci čine samo 7,9 odsto studentske družine.

Podele se još više zaoštravaju na postdiplomskom nivou. Na master studijama 69 odsto studenata ima roditelje stručnjake, na specijalističkim 84 odsto, a na doktorskim 88 procenata. Tako reći, svi doktori nauka u Srbiji su i sami deca nekih doktora, profesora, inženjera, direktora…

Poražavajuć je i podatak da 21,9 odsto muškaraca u Srbiji ima samo osnovnu školu, ali još više taj da njihova deca popunjavaju fakultete sa samo 3,8 procenta. Zato je dobro biti dete fakultetski obrazovanog oca. Takvih očeva je samo 8,3 odsto, ali njihove junoše čine čak četvrtinu svih studenata u Srbiji.

Ili kako su to naveli sami istraživači: „Dete čiji je otac bez škole ima 5 puta manje šanse da postane student u odnosu na dete čiji je otac završio srednju školu i 18 puta manje šanse u odnosu na nekog čiji je otac završio fakultet“.

Naravno, sve je ovo nebitno ako ste Rom. Onda prosto ne idete na fakultet, jer je učešće romske populacije na fakultetima neverovatnih 0,09 odsto – 16 puta manje od njihovog učešća u opštem stanovništvu.

Ako vas zanima socijalna mobilnost, evo dva podatka iz drugog istraživanja: Dete rođeno u vladajućoj klasi (političari i visok menadžment) ima 12 puta veću šansu da i sam bude deo te klase kad odraste u odnosu na dete poljoprivrednika, a dete stručnjaka 18 puta veću šansu da ostane u očevoj društvenoj klasi od onog nesrećnika s njive.

I onda se vraćamo na početno pitanje: Kad bi bilo da su svi ljudi u Srbiji nekom čarolijom potekli iz iste porodice, da li bi vaše mesto u društvu bilo isto kao danas?

Ako mislite da ne bi, vi ste samo doživotni rentijer početne sreće, ma koliko da ste danas vredni, učeni i sposobni. I štetni ste za društvo, koje maksimalno napreduje samo kad su potencijali njegovih članova optimalno razvijeni. Drugačije rečeno, Bizmark nam je ostao na njivi.

O da, jednakost šansi, a nejednakost ishoda. Ona jednakost određena pragom preko kog je svako od nas po rođenju prenet.

*(Svi podaci su iz istraživanja Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji i Stratifikacijske promene u periodu konsolidacije kapitalizma u Srbiji)