Da li štedite struju?

Sam program stimulacija nije na nivou koji bi sam po sebi naveo ljude da zaista isključuju bojler, svetlo i rernu, niti onoliki koliki bi mogao biti s obzirom na očekivane cene uvozne struje ove zime.

Pa ipak, anegdotska iskustva iliti raspitivanje po komšiluku i među prijateljima pokazuje da efekta ipak ima, ali da oni ne dolaze od očekivanja ljudi da će im u džepu ostati par stotina dinara više, već od straha da će u januaru u potpunosti ostati bez struje, ako država ne bude mogla da obezbedi stabilnost elektroenergetskog sistema.

LJudi se, dakle, plaše restrikcija, pa su već sad počeli, čak i bez posebnog razmišljanja isključuju sijalice i poklapaju šerpe.

Nešto objektivniji pokazatelj ovakve polupsihoze koja se širi društvom jeste eksplozija prodaje generatora struje, odnosno agregata na dizel. Drugi pokazatelj je navala na ogrevna drva i pelet – energente za kojima je potražnja po nekim izveštajima skočila i za 30 odsto u odnosu na redovnu.

Drugi vodeći uzrok novootkrivene štedljivosti među stanovništvom je dobri stari gregarni motiv, poznat i kao „kud svi tu i mali Mujo“.

Jednostavno, daleko više od samih procenata za koje će računi biti umanjeni, sama kampanja štednje, neprestano izveštavanje medija, stalna obraćanja političara i svakodnevni razgovori „ispred dragstora“ o štednji struje i predstojećem energetskom kolapsu, ljude su počeli da navode da automatski gase prekidače, a možda i da ponekad obuku džemper umesto da pojačaju klimu.

Opšta klima štednje u ovom konkretnom slučaju deluje daleko efikasnije od ekonomskih podsticaja, budući da ovi i nisu preterano ubedljivi, jer je za zaista značajan popust od 30 odsto potrebno smanjiti potrošnju za trećinu, što uglavnom podrazumeva ipak ozbiljna odricanja.

Bilo bi zanimljivo videti da li je u septembru došlo do pada potrošnje u odnosu na septembar prošle godine. Ako pad jeste zabeležen, to bi bio dobar signal da kampanja zaista deluje.

Slično je i u ostalim državama Evrope, koje imaju realan problem uzrokovan ukrajinsko-ruskim ratom, budući da se u EU značajan procenat električne energije dobija iz gasa koji stiže iz Rusije po enormnim cenama (a više uglavnom ni ne stiže), za razliku od Srbije, koja ovaj problem nema, ali je zato uspela da sama sebi iskopa rupu u koju je pala, brižljivim razvaljivanjem TENT-a, zbog čega sada uvozimo ogromne količine struje po najvišim cenama u istoriji.

Građani će tako i ovog puta platiti račun kafanskog upravljanja državom iz Nemanjine 11, a naročito sa Andrićevog venca u kome, kako nas je izvestio ministar finansija Siniša Mali, sada, u cilju štednje, vlada polumrak.

Ministar možda nije primetio, ali tamo je polumrak i kad gore sve sijalice. Sto hiljada ljudi ostavljenih bez struje prošle zime to najbolje znaju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.