Drobnjakovanje…

Optužili su nas da smo lažovi.

To samo po sebi nije tako neobično, jer vlast redovno pribegava sličnim kvalifikacijama kada se radi o medijima koje ne kontroliše, ali je ovog puta stvar otišla korak dalje, na bar tri načina.

Prvo zbog same siline oružanog dejstva, jer je za paljbu dovučeno sve, od navođenog projektila do pištolja na kapisle.

Predsednik Vučić, premijerka Brnabić, Ministarstvo finansija, direktor RZS-a. Nema ko se nije izređao da se sablazni, ili njihovim rečima, “frapira” nad “brutalnim lažima”, “naznanjem”, “lošom namerom” i “prezirom Danasa prema javnosti”.

Nedelju dana, na Pinku i Tviteru, na Bledu i u pisanim saopštenjima trajalo je granatiranje uvredama.

Ovaj udruženi propagandni poduhvat kostimiran u odglumljenu histeriju i zgražavanje, od uobičajenih medijskih akcija vlasti odlikovao se još po nečemu. Po gluposti.

Sva optužba protiv nas bila je u tome da smo u tekstu o odnosu plate i potrošačke korpe, za decembar 2010. naveli pogrešan podatak, odnosno, rečima predsednika, “brutalno slagali”.

Glupost se ogleda u tome što se lako da utvrditi da podatak koji smo naveli u stvarnosti potiče iz Ministarstva trgovine na čijem se sajtu i dalje nalazi, što se vidi prostim odlaskom na taj isti sajt u odeljak “Potrošačka korpa”, saopštenje za decembar 2010. (više o tome kasnije).

Moja glupost je što mislim da je to uopšte bitno, jer gledaocima Pinka to niko neće reći – ni Vučić, ni Brnabić ni Mali, ni direktor RZS-a.

Tu dolazimo do trećeg aspekta po kom se prošlonedeljno zagađivanje medijskog prostora razlikuje od rutine koju je aktuelni režim odavno usvojio kao svoju higijensku praksu.

Ovog puta je osim samih nosilaca vlasti za zadatak blaćenja nepodobnih medija upregnut i po slovu zakona nezavisan direktor Republičkog zavoda za statistiku.

“I molim Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, da izađe javno sa brojkama”, skromno je na kraju svoje večernje tirade na Pinku završio predsednik Vučić.

Nije morao mnogo da čeka, pošto je gospodin Kovačević požurio da predsednikovu želju ispuni i pre nego što ju je ovaj poželeo. Još tog podneva stiglo je njegovo reagovanje, ono u kom je za nas rekao da postupamo sa “lošom namerom”, “neznanjem” i “prezirom prema stručnoj i opštoj javnosti”.

Prvi je na cilj stigao gospodin Kovačević, čak pre Ministarstva finansija, pre premijerke i naravno pre samog predsednika. Što se kaže, ističe se.

Jasno je, dakako, da je predsednik u trenutku svog izlaganja na televiziji odavno već znao da je direktor RZS-a poslao dopis Danasu; dakako da je znao i šta u njemu piše, ali udruženi propagandni poduhvat zahteva i ovakve male igrokaze, jer se ne sme ostaviti ni trunka sumnje (ako je te trunke i bilo) da je Kovačević delovao samostalno, već biračko telo mora znati da je predsednik gazda i da se ovde postupa samo po njegovom naređenju, koje on kulturno zove molba.

Ima u svemu tome i male ironije, jer predsednik se prema svojim podređenima koji pristaju na ovakav tretman ponaša na određeni način poznat sa snimaka koje nije baš prijatno gledati.

Evo šta je to veče na Pinku izjavio predsednik Vučić:

“Oni počinju da veruju u sopstvene laži, kao oni ljudi koji se sebi obraćaju u trećem licu”.

Predsednikov virtuozni smisao za suptilnu šegu sa svojim podređenima je u tome što je on u tom trenutku znao da je baš tog dana u svom reagovanju Danasu gospodin Kovačević o sebi govorio – u trećem licu:

“O svemu ovome (rastu rizika, izbijanju krize i potrošačkom modelu rasta) pisali su već tada neki autori (Miladin Kovačević u uvodnom referatu na Kopaonik biznis forumu u martu 2008. godine)”, napisao je Miladin Kovačević, preemptivno ispunjavajući molbu predsednika Srbije.

Reagovanje direktora RZS bi bilo korektno da je uradio dve stvari: da je u svom reagovanju, umesto što je s obmanjujućom namerom naveo da je Danas napisao netačne brojke, ostavljajući utisak da smo mi te brojke izmislili, da je dakle priznao i to da te brojke potiču iz stare metodologije i da se greškom i dalje mogu naći nekorigovane na sajtu Ministarstva trgovine (u tom delu je saopštenje Ministarstva finansija bilo daleko poštenije) te da se uzdržao od političkih kvalifikacija koje ne priliče položaju koji mu je dat.

Umesto toga, on je pribegao kombinaciji ničim isprovociranih uvreda na račun medija kritičkog prema ovoj vlasti (a koji je prema njemu lično uvek pristupao sa svakim poštovanjem) i napadu na ekonomsku politiku prethodne vlasti.

Danas je Demokratsku stranku kritikovao u vreme kada je ona vršila vlast, a mrtvog konja je sada lako vući za rep.

Možda bi bilo celishodnije kada bi gospodin Kovačević jednak karakter i hrabrost pokazao prema aktuelnoj vlasti, pa nam kao “najbolji probabilističar u Jugoistočnoj Evropi”, kako je za njega jednom mom kolegi rekao jedan skroman čovek, za početak izračunao kolika je verovatnoća da 30 dana zaredom imamo broj umrlih od korone konstantno između 13 i 17 iako je u tom periodu dnevni broj obolelih skočio više nego duplo i da li je tačno da je ta verovatnoća 1:3.500.000.000, kako je izračunao Milovan Šuvakov i da li se iz toga može zaključiti da je država te podatke brutalno lažirala?