Džambo-džet Kina

Pre samo desetak godina na jednu takvu listu bi se gledalo s podsmehom, a pre dvadeset verovatno nikom ne bi ni palo na pamet da je sastavlja.

Konačno, nisu li najveći kineski brendovi falš patike i roba iz kineske radnje koja će se raspasti za mesec dana?

Šta svetu može da ponudi zemlja poznata samo po tome da jeftino pravi stvari koje su izmislile kompanije sa Zapada?

Ali, već i kratak pogled na Kantarovu listu pokazuje koliko je to pogrešno.

Od top 10 kineskih brendova, našim ljudima su poznati svi ili skoro svi – Bajt dens, Alibaba, Lenovo, Šaomi, Huavei, OPPO, Hisens, OnePlus, Haier i SHEIN.

Samo ovaj poslednji je možda manje poznat u Srbiji.

A tu nije kraj, jer su tu još i Honor, Vivo, ZTE, Worx, Realme, BYD, Geely i drugi.

Ne samo da kineske kompanije ulaze na već uspostavljena tržišta i tehnologije, već u startu postaju globalni lideri na tržištima koja su tek u povoju.

Recimo, BYD je najveći proizvođač električnih i plug-in hibridnih automobila na svetu, Worx (uz Huskvarnu) dominira tržištem robotskih kosilica, Šaomi uz svoj Roborok brend (takođe na listi) parira američkoj Rumbi na tržištu robotskih usisivača, Geely je vlasnik Volvoa i peti svetski proizvođač hibridnih i e-vozila, a Vivo je peti proizvođač mobilnih telefona na svetu.

A to su one firme za koje možda poneko još nije ni čuo. Ostale svi znaju.

Pre samo deceniju, čovek bi se namučio da nabroji nekoliko originalnih kineskih brendova, a danas se tinejdžeri od Beograda do Njujorka ne skidaju sa TikToka (Bajt Dens).

Neko će reći, 10 ili 20 brendova ne znači ništa – iz glave možemo nabrojati bar 100 američkih firmi koje dominiraju svojim tržištima, a onda nastaviti da brojimo – ali taj neko će promašiti poentu: Kina je kao avion koji vam leti u susret – ako možete da ga vidite golim okom, kasno je da ga izbegnete.

Sada je, znači, već prekasno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.