Folksvagen

Na zahtev investitora nije mogao da nam kaže o kome se radi, ali je rekao da smo „trenutno broj jedan u pregovorima“ i da će kompanija izvoziti 4,5 milijarde evra proizvoda iz Srbije.

Posle ove vesti, mi smo ovde u Danasu objavili tekst pod naslovom „Vučićeva nova Mubadala“, aludirajući na neslavnu fabriku čipova koju je tadašnji premijer jednako pompezno najavljivao kao „najveću investiciju do sada“, a od koje nikad nije bilo ništa. Naša odluka da tako izrazimo skepsu prema najnovijoj investicionoj bombi s Andrićevog venca, rezultat je duge istorije predsednika Vučića u najavljivanju krupnih ulaganja koja se nikad neće ostvariti.

Jedna takva, danas zaboravljena najava, zaslužuje posebnu pažnju.

Bio je oktobar 2016. godine i premijer Vučić se upravo vraćao iz posete Nemačkoj odakle je objavio svoju borbu za, pogađate, „najveću investiciju do sada“, sa „minimum 4.000 do 5.000 radnika“, ali da „zbog tajnosti postupka ne sme da govori o kakvoj kompaniji je reč“. Ono što je „mogao“ da nam kaže je da je o tome razgovarao sa vlasnicom te firme, koja je među nekoliko najbogatijih ljudi u Nemačkoj te da je u pitanju velika automobilska kompanija, koja proizvodi i kuglične ležajeve za železnicu. Praktično mu je ostalo još samo da nam izdiktira ime firme – Schaeffler.

Nama u Danasu nije trebalo ni 10 minuta da na osnovu informacija koje je Vučić javno izneo o kompaniji s kojom u tajnosti pregovara, shvatimo o kome se radi. Šta mislite, koliko ima žena na spisku najbogatijih vlasnika firmi u Nemačkoj, koje proizvode kuglične ležajeve za železnicu, a pritom su deo auto-industrije?

Bio je to novinarski zicer, ali smo odlučili da priču ipak ne objavljujemo. Umesto toga, prilično iznenađeni premijerovom neodgovornošću da zarad sopstvene promocije saopšti sve detalje na osnovu kojih se može identifikovati investitor koji ne želi da se za pregovore zna, čime je ugrozio otvaranje 4.000 radnih mesta u Srbiji, mi smo od njegovog kabineta zatražili potvrdu informacije da je u pitanju Šefler, time im sugerišući kakav su rusvaj napravili. Očekivano, usledila je panična reakcija, molba da ne puštamo tekst i ponuda ekskluzivne informacije u zamenu za ovu. Ta „ekskluziva“ je inače bila takva „PR-čina“ bez ikakve informativne vrednosti da nam nije padalo na pamet da je objavljujemo.

Tekst o Šefleru, međutim, takođe nismo štampali jer, iako briga o investicijama nije naš posao, nismo hteli da doprinesemo tome da država ostane bez 4.000 radnih mesta. Danas je u interesu Srbije tada „pokrio“ premijerovu neodgovornost. I, verovatno, ne samo Danas. Jer, teško da smo mi takvi genijalci, a ostali novinari takvi duduci da smo mi jedini otkrili o kome se radi. Mnogo je izglednije da je Vučićev kabinet tih dana morao da moli bar polovinu redakcija da se uzdrže od objave, što je sve na kraju bilo uzaludno, jer, opet pogađate, Šefler nije došao u Srbiju.

Time se vraćamo na početak priče i Vučićevu poslednju objavu o „najvećoj investiciji u Srbiji“. Ovog puta, možda poučen iskustvom iz 2016, predsednik nije dao nijednu informaciju više, ali opet nije izdržao da bar nešto ne kaže. Tako je podigao nade cele Srbije, koje će, ako opet budu izneverene, dovesti do velikog razočaranja. Naročito, pošto je zahvaljujući Dojče veleu, objavljeno da je u pitanju moćni Folksvagen, posle čega je euforija našeg vaskolikog tabloidnog univerzuma sve predstavila kao već svršen posao.

Nadajmo se zato da će se bar ovog puta, bar jednom, Vučićeve najave obistiniti i stari nemački džin stvarno doći u Srbiju. Folksvagenova mega fabrika sa izvozom od 4,5 milijarde evra žestoko bi pogurala srpsku privredu i Danas će, kao i u slučaju Šeflera, kao i uvek uopšte, podržati svaki potez koji je u interesu Srbije.

Nemojte nas opet razočarati.