Frilenseri su u pravu

Jeste da to ne pomaže mnogo kad svojim pravom hoće da se služi država, ali u slučaju frilensera, bar bi trebalo reći da Srbija danas to stvarno radi tek njima na štetu.

Jer, zašto bi država imala osnovano pravo da od frilensera naplati“zaostala”potraživanja za penzijsko-invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstvo?

U prvom slučaju bi se o dugu moglo govoriti tek ako bi im ti doprinosi posle plaćanja bili uračunati u radni staž što sada nije slučaj pa se može dogoditi da neko čitav radni vek provede kao frilenser, sve vreme uplaćuje doprinose za PIO i onda ne može da ode u penziju jer nema dana radnog staža.

A tek u slučaju doprinosa za zdravstvo nema nikakvog osnova za naplatu pošto frilenseri nisu ni mogli da se leče o trošku države ako nisu plaćali osiguranje, tako da država zbog njih nije imala ni štetu ni trošak, niti su oni imali bilo kakvu korist od zdravstvenog sistema, niti je u budućnosti mogu imati.

Zamislimo situaciju u kojoj je neki frilenser platio punu cenu zdravstvene usluge bolnici, a sada mu država traži da plati osiguranje za vreme kada je plaćao svoje lečenje?

To nije ni situacija “oprostiće ti Đura što te tukao”. To je situacija “plati Đuri dobijene batine”.

U oba slučaja (a naročito u slučaju doprinosa za zdravstvo) radi se o neosnovanom obogaćenju države, jer Poreska uprava pokušava da naplati nešto što bi trebalo da bude osiguranje, a da pritom ni na koji način nije osigurala korisnike od kojih to osiguranje hoće da naplati.

Suštinski, predstavljajući neplaćene dugove za rFZO i PIO kao naplatu doprinosa, država pokušava da za sebe prikupi“ekstraporez”maskiran u odelo usluge penzijskog i zdravstvenog osiguranja, koristeći se svojim formalnim pravom uteruje zaostale obaveze.

To nas dovodi do drugog dela ove problematike, a to je sam porez. Pravi porez.

Država ima i pravo i obavezu da naplaćuje poreze, ali u slučaju frilensera, tu svoju obavezu nikad nije ispunjavala, već je naprotiv, u pojedinim slučajevima frilensere i bukvalno ubeđivala da porez ne treba da plate, pa čak i da su budale ako plate ono što niko drugi ne plaća, a o čemu ovih dana slušamo od rezigniranih ljudi kojima je stigao račun za dažbinе za poslednjih pet godina, uvećan za kamate, dakako.

Ima li Poreska uprava pravo da naplati nešto za šta je kod obveznika stvorila očekivanje da to ne naplaćuje?

To je državni hohštapleraj koji se graniči sa prevarom, kakav nijedna ozbiljna vlast sebi ne trebalo da dozvoli, mada je za takav standard upravljanja potrebno imati pomenutu“ozbiljnu vlast”, zbog čega najnovija ideja Siniše Malog “znam od koga da iscedimo još para” nikog nije iznenadila.

Na kraju imamo i pitanje budućeg poreza. Tu bar više ne bi trebalo da bude nikakve sumnje da od sada i frilenseri treba da plate porez.

Međutim, i ovde je opet odgovornost na državi. Po aktuelnom zakonu, porez prijavljuju, obračunavaju i plaćaju sami frilenseri za svaki pojedinačni iznos koji od nekog dobiju.

To znači da studentkinja koja preko interneta deci u Kini drži časove engleskog, posle svakog časa za koji je dobila recimo 10 evra, treba da sama izračuna koliki porez i doprinose duguje, ode u banku i uplati novac na (valjda) tri računa, pa sa priznanicama dalje u Poresku upravu, gde će popuniti poresku prijavu i nadati se da je sve uradila kako treba.

Sutra, kad održi sledeći čas, sve to treba da ponovi. Ako država misli da je ovo izvodljivo, onda je još manje čudo što do sada ništa nije naplatila.

Vlast je servis građana. Ako ne želi da uništi frilensere koji ovoj zemlji donose devizni prihod, a samim tim i svoju šansu da naplati kakav-takav porez, država mora da plaćanje tog poreza učini lako izvodljivim.

Frilenseri nisu ni računovođe ni firme. Ne znaju, niti će ikada znati da sami sebi obračunaju porez, niti će im se isplatiti da za prihod od par desetina ili par stotina evra mesečno angažuju računovođe.

Zato obračun mora da na sebe preuzme sama Poreska uprava, da se uvede neoporeziv iznos kao što postoji kod obračuna plate, da plaćanje poreza ne zahteva ustajanje iz kauča u sopstvenoj dnevnoj sobi i da obveznicima automatski stiže obaveštenje o dugovanom porezu posle svake primljene uplate ili barem link ka onlajn formularu preko kog se može dobiti obračun dugovanog iznosa.

Ako to uradi, država će obezbediti urednu naplatu poreza u budućnosti, a frilenseri neće imati nijedno opravdanje da poreze ne plaćaju. Sve ostalo je jalov posao.