GameStop. Game Over

I to propalim video klubom, kod koga se samo čekao trenutak kada će firma svirati kraj. “Gejmstop” je, međutim, preko noći postao glavna medijska, berzanska, klasno-ideološka i na kraju politička priča, kojoj finale, blistavo i strašno, tek sledi.

O čemu se radi? Očekujući da firma Gejmstop propadne, jer se radi o lancu koji iznajmljuje video igre na način na koji je to bilo popularno devedesetih, a koji su odavno pregazili svi od Fejsbuka do Androida, veliki američki hedž fondovi su se kladili na to da će akcije ove firme morati da padnu.

Kladili su se tako što su pozajmili akcije Gejmstopa i zatim ih prodali, računajući da će ih, kad im cena padne, ponovo kupiti, akcije vratiti onom od koga su ih pozajmili i zadržati profit. Operacija se zove “šortovanje” (sećate se filma o svetskoj finansijskoj krizi “Big Short”?) i sasvim je uobičajena.

U analogiji sa stvarnim svetom, to je kao da pozajmite od komšije dve kile ćevapa za roštilj. Umesto da napravite roštilj, vi ćevape prodate za 1.000 dinara jer ste čuli da će uskoro neka akcija u supermarketu.

Kada ćevapi stvarno pojeftine na 800 dinara za dve kile, vi ih kupite i vratite komšiji, a 200 dinara zadržite u džepu.

Problem nastaje ako ćevapi poskupe. Recimo, sa 1.000 dinara na 17.500 dinara za dve kile. Baš to se desilo hedž fondovima.

Ovde u priču uskače klasna dimenzija. Ekipa sitnih igrača na berzi, običnih ljudi, koji se okupljaju na internet forumu Reddit/wallstreetbets, shvatila je da je par velikih i moćnih hedž fondova ogroman novac uložilo u sasvim razumnu opkladu da će jadni Gejmstop da propadne. Toliko da je čak 140 odsto vrednosti svih akcija ovog video lanca bilo “šortovano” (deluje nemoguće, ali se ispostavilo da nije).

Onda je ova ekipa bezveznjaka prosto odlučila da ubije neki hedž fond.

Hiljade, hiljade i hiljade njih su se okupili i svi počeli da kupuju akcije Gejmstopa (forum wallstreetbets ima više od tri miliona članova), koordinirano, dosledno, sa samo jednim ciljem: da podignu cenu akcija toliko da “zle hedž fondove” bace na kolena.

I uspeli su. Occupy Wallstreet se u grobu prevrće što se toga nije sam setio. Cena akcije Gejmstopa je skočila sa 20 na 350 dolara, ekvivalent onim ćevapima koji poskupe sa 1.000 na 17.500 dinara, a siroti hedž fondovi moraju da vrate ćevape – i to ne dve kile. Jedan od njih, po imenu Melvin, morao je da bude spašen od strane svog sadruga, još većeg fonda Citadel da ne bi bankrotirao.

“Diktatura proletarijata”, “pirane pojele ajkulu”, “David ubio Golijata”, metafore se samo ređaju.

U par dana Volstrit je izgubio milijarde, a sitni reditori, naoružani mobilnim aplikacijama za trgovinu na berzi, nisu bili ni izbliza gotovi. Kolektivnom silom koja po nekim proračunima sada teži preko 60 milijardi dolara, hteli su da nastave da uništavaju najveće svetske finansijere.

Ali, finansijeri se ne predaju tako lako. Posle debakla Melvina, najpopularnija aplikacija preko koje su lansirali svoj napad pod nazivom “Robin Hud”, zabranila je kupovinu akcija Gejmstopa. Onda su se umešali političari, pa regulatorna tela, pa čitava sila establišmenta koja se ne da raspršiti jednim klikom.

To nas dovodi do dva pitanja, na koja neće biti odgovoreno ovim tekstom: Jedno je, da li je slobodna berzanska trgovina privilegija moćnih ili pravo svakog građanina pod jednakim uslovima i drugo, šta će biti sa “internet osvetnicima”. Dobro, na ovo drugo je ipak lakše dati odgovor.

Kad u jednom trenutku igra stane, oni koji i dalje budu za stolom izgubiće sve. Jer, Gejmstop jeste propala firma, ma koliko milijardi berza danas kaže da vredi. To će, više nego sve regulative koje se malim trgovcima ubrzano pripremaju, sprečiti da ovakvi napadi postanu bilo šta više od povremenog kurioziteta.

Na kraju od diktature neće ostati ni proleterijat. Ali je bilo zabavno.